Tokom Solunskog procesa, saslušano je 108 svedoka. Nijedan od njih nije bio svedok odbrane. Međutim, od 108 svedoka tužbe, 22 su govorila u korist optuženih. Čak je i datum navodnog atentata bio menjan kako bi se svi akteri našli u isto vreme na mestu zločina.
Presudom od 23. maja 1917, Dimitrijević je osuđen na smrt, a streljan je 13. juna 1917. u Solunskom polju zajedno s artiljerijskim majorom Ljubomirom Vulovićem i Radetom Malobabićem.
Saznavši od pukovnika Milana Dunjića, komandanta mesta u Solunu, pre podne 11. juna 1917, da je presuda postala izvršna i pošto je uputio telegramima Aleksandru i kralju Petru molbe za pomilovanje, pukovnik Apis se tokom dana pripremao za smrt. Napisao je svoju poslednju volju – testament. Zatim je napisao oproštajno pismo svome sestriću u Francuskoj. Sredio je svoje hartije i od njih napravio zaseban zavežljaj. Uredio je lične stvari. Pripremio je preobuku i odelo u kome je želeo da bude sahranjen i za to je izabrao novu, suru, letnju bluzu koju dotle nije nosio. Po običaju svojih predaka i pukovnik Apis želeo je da bude sahranjen u novom odelu.
Kao ni njegovi drugovi, pukovnik Apis nije znao da je pitanje pomilovanja pre njegove molbe već bilo rešeno, kao što nije znao ni da se već uveliko čine pripreme da on, Vulović i Malobabić budu streljani. Pa, iako je bio spreman da svakog trenutka krene u smrt, on je poslednja dva sata svog života proveo u nadi da će mu život ipak biti pošteđen.
Uz novi Nedeljnik koji je na kioscima od četvrtka 9. januara čitaoci na poklon dobijaju drugu knjigu iz hit edicije “Senke nad Balkanom”.
Knjiga “APIS I CRNA RUKA – NAJOZLOGLAŠENIJI SRPSKI ZAVERENIK” Dušana Teleskovića priča je o tajanstvenoj organizaciji o kojoj su i danas podeljena mišljenja, baš kao i o glavnom njenom junaku čija se senka nadvijala nad Jugoslavijom između dva rata, iako je on izgubio život pre njenog formiranja…
Tagovi
