Sve do početka 20. veka, drogiranje nije bilo nezakonito. Najstrašnija droga je 1897. godine dobila najpoetičnije ime. Isti hemičar, Feliks Hofman, te je godine, u razmaku od dve nedelje, radeći u firmi Bajer stvorio aspirin i heroin. Oba imena su marketinški nazivi ove moćne farmaceutske kuće. Prvi je postao najuspešniji lek svih vremena, drugi najzloglasniji otrov. Šefovi Bajera su verovali da su pronašli zamenu za morfijum koja ne izaziva zavisnost.
Ubrzo je uočeno da heroin i te kako izaziva zavisnost. Od 1924. godine, SAD su zabranile proizvodnju, prodaju i uvoz te droge. Odmah je svoju šansu između drugih, uvideo i Laki Lučano, sa svojim partnerima iz Istanbula. Vladan Jovanović je u svojoj knjizi Opijum na Balkanu opisao kako je Društvo naroda pokušalo da kroz tri Ženevske konvencije ograniči i reguliše proizvodnju i prodaju opojnih droga, i kako se naša zemlja trudila da sačuva svoju proizvodnju i izvoz.
Kraljevina Jugoslavija je u to vreme proizvodila 43% svetskog opijuma, a do 1931. godine je unutrašnja trgovina opijumom bila potpuno slobodna.
Prvi talas masovne narkomanije zapljuskuje našu zemlju posle Prvog svetskog rata. Postojale su dve domaće grupe narkomana…
Ceo tekst istoričara Predraga J. Markovića objavljen je u novom Nedeljniku, koji je na svim kioscima od četvrtka, 26. novembra
Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs
Tagovi
