„Slika govori hiljadu reči. Ali kojih tačno hiljadu reči?“
– Den Braun
Skupio se svet u Kijevu toga dana na predstavljanju brojnih važnih istorijskih artefakata, a iz Beograda je stigao Stojan Novaković.
Dok je prolazio pored eksponata, primetio nešto zanimljivo. Ćirilični rukopis, na vrlo starom pergamentu, sa ilustracijom žene.
Pribeležio je, pažljivo, sve što na rukopisu piše i po povratku u Beograd dobio potvrdu – to je deo jevanđelistara koji hilandarsko bratstvo čuva u utrobi manastira. Oni koji su ga videli ispričali su Novakoviću da na poslednjoj strani jevanđelistara piše ime dijaka (đaka) Grigorija, koji je verovatno učestvovao u njegovom pisanju, ali i onoga ko je jevanđelistar (skup izvoda iz četiri hrišćanska jevanđelja – po Mateju, Marku, Luki i Jovanu) naručio – Miroslav, rođeni brat Stefana Nemanje.
Iste godine, kada Stojan Novaković, koji je jevanđelistaru i dao ime po njegovom naručiocu, donosi u Beograd saznanje da je jedan list Jevanđelistara nestao, u Petrogradu se rađa dečak koji će u decenijama koje slede obeležiti deo ruske istorije i kulture – Nikolaj Konstantinovič Rerih…
Celu priču o Miroslavljevom jevanđelistaru pročitajte u novom broju broju Nedeljnika
Tagovi
