U Briselu kruži već neko vreme nova kovanica „Serbian fatigue“ po ugledu na daleko poznatiju „enlargement fatigue“. U poslednje dve-tri godine svedoci smo da u članicama EU i u institucijama EU nije posredi negativan odnos prema Srbiji, već zamor od slušanja stalnih opravdanja zašto Beograd ne može da uradi ovo ili ono. Zato sve manje ljudi želi da se bavi Srbijom u EU jer nikome se više ne sluša šta druge države Zapadnog Balkana mogu a Srbija ne.
I pored toga što Srbija ima dobre argumente, najboljeg pregovarača, najbolje administrativne kapacitete u regionu, veoma mali broj diplomata i funkcionera EU želi da rizikuje da blokira ili uspori svoju karijeru bavljenjem Srbijom pošto je unapred osuđen na neuspeh ili u najboljem slučaju tapkanje u mestu.
U institucijama EU nemaju dilemu: da Tanja Miščević nije na čelu srpskog pregovaračkog tima, Beograd bi već imao zamrznute pregovore sa EU. Rezultati ogromnog posla koji Miščevićeva i njen tim obavljaju ima minimalnu vidljivost, ali samo zahvaljujući njemu proces proširenja je i dalje živ i u poziciji da bude lansiran ako se stvore povoljne političke okolnosti.
CEO TEKST PROČITAJTE U DVOBROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 28. DECEMBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE
U NOVOGODIŠNJEM DVOBROJU ČITAJTE BIZNIS MAGAZIN I TRADICIONALNU LISTU 100 NAJBOGATIJIH LJUDI U REGIONU
Tagovi
