Šerif „revolveraš“ i Partizan pred pucanjem: Odjeci 174. večitog derbija

„‘Odlazi, Stanoje’ je normalna poruka i poštujem mišljenje navijača. I to ćete videti, to je najmanji problem“, nagovestio je nakon derbija trener Partizana Aleksandar Stanojević, vruće i posečene glave, ono što je, nakon svega što se dogodilo Partizanu poslednjih meseci (da ne kažemo godina), bilo i očekivano.

Nezadovoljstvo četvoromesečnim mandatom Aleksandra Stanojevića, kao paradigmom beznađa u kojem se klub nalazi već godinama unazad, kulminiralo je u ponedeljak uveče kada je Crvena zvezda zadala najteži udarac večitom rivalu na gostujućem terenu u istoriji. Još jedno sumorno jutro osvanulo je nad Humskom – jutro na kakva su navijači Partizana već odavno oguglali, naročito nakon utakmica za koje se verovalo da mogu biti slamka spasa – a istočnoj tribini (gde se zbog bojkota kluba nalazilo jezgro crno-belih navijača) ispunjena je samo jedna želja: Aleksandar Stanojević podneo je ostavku na mesto šefa stručnog štaba.

Poraz sam po sebi, međutim, bio je samo okidač za pucanje neurotične atmosfere koja godinama vlada oko kluba, tako da je u noći derbija više tenzije bilo između Partizanovih navijača i kluba nego one tradicionalne između crno- i crveno-belih. Bilo bi zanimljivo izmeriti da li se sa istoka više čulo skandiranje „Stanoje, odlazi!“ i „Uprava napolje!“ praćeno pojedinačnim lepim željama upućenim igračima koji bi s vremena na vreme nespretno izgubili loptu, ili standardne poruke upućene suprotnom taboru na severu.

Stanje na terenu dodatno je potpirivalo takvu atmosferu. Crvena zvezda pobedila je u večitom derbiju sa najvećom razlikom još od aprila 1998. godine, kada je tadašnja Zvezda predvođena Dejanom Stankovićem, Pericom Ognjenovićem i Jovanom Gojkovićem – rekao bi Zvezdan Terzić nešto slabija nego ova danas – savladala Partizan istim rezultatom na Marakani.

Junak 174. večitog derbija bio je Senegalac Šerif Endijaje, napadač koji se, uprkos nespretnoj tehnici koja mu se često spočitava, savršeno uklopio u napadače zamisli Vladana Milojevića. Upravo zahvaljujući „revolverašu“ kako su ga navijači nazvali, prvi put u poslednjih pola veka na večitom derbiju viđen je het-trik, a goleadi na stadionu Partizana priključio se i reprezentativac DR Konga Silas.

Sa druge strane, crno-beli su, za razliku od prethodnih nekoliko derbija u kojima su smogli snage da oštrije odgovore daleko nadmoćnijem i skupljem timu Crvene zvezde, ovoga puta od samog početka izgledali bezidejno, tromo i neorganizovano. Od prvog sudijskog zvižduka, igrači Partizana su se povukli u svoj šesnaesterac, oslanjajući se na defanzivni karakter Stanojevićevog fudbala. Čak ni to, međutim, nije dalo rezultata, pa su Zvezdini igrači zujali kroz defanzivne redove protivnika.

Dok su navijači Zvezde u završnim minutima utakmice proslavljali pobedu svog tima uz bakljadu i vatromet, nezadovoljni crno-beli uputili su se ka svlačionicama svog kluba. Mediji i društvene mreže požurili su da objave kako je neposredno nakon završetka utakmice, u prostorijama za igrače došlo i do fizičkog obračuna između navijača i fudbalera Partizana. Iako se Stanojević na konferenciji pojavio sa flasterima na čelu i nosu, ispostavilo se kasnije da su navijači razbili prozor svlačionice i tako povredili odlazećeg trenera.

Uz ostavku Stanoja, dan kasnije su se pojavile spekulacije i o drugim strukturalnim promenama u Partizanu. Kako je preneo Sport klub, grupa okupljena oko „Apela za spas Partizana“ i umereniji protivnici aktuelnog klupskog rukovodstva izašli su sa zahtevom da Milorad Vučelić i Miloš Vazura ustupe vođenje kluba bivšem reprezentativcu i prvotimcu Partizana Danku Lazoviću i Rasimu Ljajiću. Bio bi to korak (doduše pitanje kakav) ka ispunjenju i druge želje navijača Partizana, pa da se osim „Stanoje, odlazi“, usliši i ono večito „Uprava napolje“.