Ministri spoljnih poslova i odbrane članica Evropske unije, koji su se posle letnje pauze sastali u španskom Toledu, preokupirani su nizom pučeva u zapadnoj Africi. Prevashodno u prostranom Nigeru, ali i poslednjim dolaskom vojne hunte na vlast u Gabonu.
To pokazuje i da uticaj Evropske unije čili u afričkom regionu Sahela i šire.
„Jasno je da puč u Nigeru otvara novu eru nestabilnosti u regionu koji je ionako bio već krhak“, rekao je prvi diplomata EU Žozep Borelj u Toledu.
Iako je naveo da vojni udari nikad nisu rešenje, Borelj je ipak napravio razliku između Nigera i Gabona. U potonjoj državi je ista porodica vladala pet decenija i postojale su sumnje u način na koji su održani prošli izbori, dodao je Borelj.
S druge strane, puč u Nigeru veći je problem za EU koja je ovu afričku zemlju videla kao ključnog saveznika u borbi da se suzbije širenje regionalnih islamističkih grupa koje su jake u susednim Nigeriji i Maliju.
U Nigeru je vojska ovog jula svrgla izabranog predsednika Mohameda Bazuma. Mnogi građani su na ulicama glavnog grada Nijameja pozdravili puč, neki od njih su nosili ruske zastave.
Hoće li biti rata?
Na dvodnevnom skupu evropski ministri dogovorili su uspostavljanje zakonskog okvira za sankcije protiv vođa puča u Nigeru, slične sankcijama koje je uveo EKOVAS, ekonomski blok država zapadne Afrike.
Zapravo, sastanku u Toledu prisustvovali su i predstavnici te afričke organizacije, kao i šef diplomatije Nigerije. EKOVAS se do sada nije složio da vojno interveniše u Nigeru, mada neke države pominju tu opciju.
Borelj nije hteo da trči pred rudu, rekavši da će EU, u pogledu eventualne intervencije, prvo videti šta EKOVAS predlaže. „Afrička rešenja za afričke probleme“, rekao je španski diplomata. „Mi smo u fazi osluškivanja.“
Jasniji je bio italijanski ministar spoljnih poslova Antionio Tajani: „Mi se zalažemo za diplomatsko rešenje, a ne vojnu akciju protiv Nigera.“
Zabrinutost zbog „Vagnera“
U Nigeru je Evropska unija izgubila poslednjeg bitnog partnera u zoni Sahela – u poslednje tri godine su pučevi izvedeni i u Burkini Faso, Gvineji i Maliju.
Unija je zabrinuta zbog osetnog jačanja anti-francuske atmosfere u pobrojanim državama koje su ranije bile francuske kolonije.
Drugi razlog za brigu u Briselu je što ruska plaćenička paravojska „Vagner“ jača prisustvo u Maliju, Burkini Faso i Centralnoafričkoj Republici.
„Rusi se ne kriju iza puča u Nigeru, ali će iskoristiti situaciju i nestabilnost za novu kolonizaciju“, rekao je Tajani. „Kina će učiniti isto, ali su Rusi u ovom trenutku vrlo opasni zbog ’Vagnera’.“
Niko na sastanku u Toledu nije imao čarobni odgovor na te probleme. Nemačka šefica spoljnih poslova Analena Berbok rekla je da je važno da demokratije stoje uz druge demokratije koje su ugrožene.
Njen irski kolega Majkl Martin pozvao je da se u Africi, osim o aspektima bezbednosti, govori o stalnom „ulaganju u ljude, o humanitarnoj dimenziji i razvojnoj dimenziji“.
Da li Francuzi odlaze?
Dok su te stvari na dugom štapu, hitnije se mora rešiti pitanje da li će francuske jedinice ostati u Nigeru. Nedavno su se sasvim povukli iz Malija posle zaoštravanje odnosa između dveju zemalja. I vojna hunta u Nigeru ih poziva da se povuku.
Martin Ronkerej, stručnjak Evropskog centra za upravljanje razvojnom politikom, smatra da Francuzima nije pametno da održavaju vojno prisustvo po svaku cenu.
„Mnogi sada kažu da Francuzi treba da odu sasvim i da praktično zaborave na sve svoje interese u Africi“, kaže on za DW. To posebno važi za Niger.
Analitičar dodaje da se ne bi trebalo zavaravati kako su anti-francuski osećaji samo retorika vojnih hunti – a ne i stanje javnog mnjenja. „Mislim da je tamo logično širiti horizonte, umesto oslanjanja jedino na Francusku.“
Tagovi
