Pokušali su da nas upozore.
U svojim televizijskim dramama, nudili su nam najgroznije distopijske scenarije koje su mogli da zamisle – zastrašujuće alternativne stvarnosti u kojima je život kakav smo znali uništen revolucijama, kugom, tehnologijom koja se otela kontroli i hordama krvožednih zombija.
U to doba, pisci ovih serija – „The Handmaid’s Tale“, „Westworld“ i drugih – želeli su da zabave publiku, ali i da je izazovu da razmišlja u mračnim tonovima, te da shvati da bi ovakva budućnost mogla da se izbegne. Ili da je, u najgorem slučaju, previše neverovatna da bi se desila.
Ali sada, u jeku ove neizvesnosti oko pandemije koronavirusa, i ljudi koji su pravili ove serije sada na njih gledaju drugačijim očima.
Ovi kreativci i producenti nisu baš raspoloženi da tapšu sebe po ramenima ili da se ljute na gledaoce što nisu uvažili njihove propovedi. Ali vrlo im je jasno zašto nas i dalje toliko privlače takve teme i pitaju se da li će trenutni događaji ostaviti dugotrajnije posledice na njihov rad.
Ali i priznaju da im je malo krivo što su pitali publiku da se uključi u noćne more kakve su predvideli.
„Naravno da razmišljam o tom doprinosu: da sam ubacio takve misli i anksioznost u nečiji um“, kaže Brus Miler, kreator Huluove adaptacije romana Margaret Atvud „The Handmaid’s Tale“ („Sluškinjina priča“).
„Ne možeš da ne misliš da si na neki način prevideo i poželeo ove stvari. Ali to takođe pokazuje da televizija, a drama posebno, ima štošta da kaže ljudima o tome kako funkcioniše svet.“
„Altered Carbon“, zasnovan na romanu Ričarda K. Morgana, zamišlja budućnost u kojoj je besmrtnost omogućena tehnologijom – ali samo za one koji mogu sebi da je priušte.
Alison Šapker, kreatorka ove mračne naučnofantastične serije na Netfliksu, kaže da je postala akutno svesna kako se njen rad percipira „kada je televizija postala jedna od fundamentalnih zabava u izolaciji i medijum koji nam pomaže da razumemo šta se ovo dešava“.
Ona dodaje da će nelagoda koju osećaju gledaoci sigurno naći put i u njeno pisanje.
„Ono što želim da kažem, kao neko ko priča priče, uvek dolazi iz stvari koje proživljavam. A taj život je okrenut naopačke“, kaže Šapkerova.
U „The Handmaid’s Tale“, Amerika je upropašćena bolešću i uništavanjem prirode. Umesto Sjedinjenih Država, pojavljuje se totalitarna država u kojoj su žene potčinjene. U HBO-ovoj produkciji „Westworld“, nastaloj na osnovu trilera Majkla Krajtona, čovekoliki roboti potčinjeni su u svetu kojem nedostaje moralnost, ali zato buja brutalna ekonomska nejednakost.
Dok su ovi dehumanizujući scenariji polako osvajali popularnu kulturu, Džonatan Nolan, koji stoji iza „Westworlda“, objašnjava da su svi oni stigli iz zajedničke ljudske radoznalosti da zamisle društvo pod stresom – dok smo na sigurnom i sve posmatramo izdaleka.
„Naša čitava kultura je takva da kolektivno pokušavamo da razmišljamo o različitim strategijama i ishodima, da pokušavamo da predvidimo šta bismo mogli da zeznemo“, kaže Nolan. On dodaje da su, iako postoje utopijske fantazije o svetu, „ljudi mnogo više zainteresovani da gledaju one verzije sveta koji je pošao po zlu nego one gde je sve kako treba“.
No u nedeljama i mesecima koji su pred nama, da li će publika izgubiti apetit za imaginarne svetove u kojima ništa ne valja, i zapravo se okrenuti pričama u kojima su stvari mnogo lepše?
Alison Šapker kaže da serije ne moraju da se pretvore u sentimentalne fantazije, ali ni, s druge strane, u mračne žalopojke. Odgovornost je scenarista, kaže ona, da apsorbuju „kompleksnost ovog trenutka i da ga prikažu u svojim radovima“.
„Mislim da nije vreme za šećerleme“, dodaje Alison Šapker. „Baš kao što nije vreme da samo sedim i zurim kroz prozor.“
Ekipa „Sluškinjine priče“ bila je počela snimanje novih epizoda za četvrtu sezonu, kaže Miler, kada su morali, zbog koronavirusa, da sve obustave.
Šta god da se desi između sadašnjeg trenutka i onog kada će snimanje moći da bude nastavljeno, ne znači da će te epizode biti izmenjene da bi se u njih upleli događaji iz stvarnog života, niti da se promeni ceo ton.
„Sam Bog zna na šta će da liče stvari dok ova sezona izađe pred gledaoce“, kaže on. „Kada pokušate da gađate neku metu, a ta meta još i ne postoji, bude malo teško.“
Lisa Džoj, koleginica Džonata Nolana koja je s njim osmislila „Westworld“, reći će da distopijski narativi najviše liče na neku gataru koja proriče budućnost u trenucima relativnog mira.
„Ako pogledate istoriju, to su ciklusi: rat, siromaštvo, razdori, glad, bolesti“, navodi ona. „Naravno da niko nije mislio da ćemo zauvek biti pošteđeni tih ciklusa.“
Tagovi
