Ubeđenje s kojim se na Zapadu misli o poreklu Korejskog rata toliko je da više niko ne preispituje stvarne uslove koji su doveli do njegovog izbijanja. Prema zvaničnom narativu, severnokorejski agresori su 25. juna 1950. godine bez upozorenja prešli međunarodnu granicu i izvršili invaziju na svog demokratskog južnog suseda. Ovaj previše uprošćen pogled na ta dešavanja prenebregava mnoge njihove aspekte.
Japan se nakon kapitulacije 1945. godine odriče svojih kolonija. Korejci tako dobijaju dugo očekivano oslobođenje. Ono najviše ide na ruku levici, koja je bila povezana s pokretom otpora. Ubrzo zatim, Komitet za pripremu korejske nezavisnosti uspostavlja sekcije širom zemlje. Radnici preuzimaju kontrolu nad fabrikama, seljaci formiraju sindikate, a dolazi i do preraspodele zemlje. Narodni komiteti preuzimaju funkcije lokalne vlasti u okviru širokog demokratskog pokreta odozdo. Sjedinjene Države ne gledaju blagonaklono na taj razvoj i predlažu – još 1945. godine – da se to poluostrvo podeli na dve okupacione zone, sovjetsku i američku, kako bi se upravljalo tranzicijom u nezavisnost.
Neintervencionistički pristup
Sovjetska okupaciona vlast se na severu opredeljuje za neintervencionistički pristup, dopuštajući narodnim komitetima da uspostave provincijske vlade. Ova lokalna vlast sklanja projapanske kolaboracioniste s odgovornih funkcija, sprovodi veliku agrarnu reformu, donosi zakone koji promovišu jednakost na radu i između muškaraca i žena, i nacionalizuje fabrike.
Vašington je nameren da spreči Jug da krene istim putem. Američka vojna uprava daje odrešene ruke projapanskoj policiji da hapsi lidere i članove lokalnih Komiteta za pripremu nezavisnosti, što dovodi do političkog vakuuma koji popunjava postavljanjem 170.000 konzervativnih, uglavnom projapanskih, kolaboracionista. Organizuje se i povratak izbeglog antikomunističkog aktiviste Singmana Rija iz SAD, kog potom dovode na vlast.
To dovodi do izbijanja (…)
PRETPLATITE SE NA LE MONDE DIPLOMATIQUE NA SRPSKOM – MESEČNA PRETPLATA 300 DINARA, ILI GODIŠNJA PRETPLATA 2.500 DINARA.
ZA PRETPLATU KLIKNITE OVDE.
ČITAJ VIŠE, ZNAJ VIŠE.
Tagovi
