Stotine hiljada Amerikanaca izašlo je na ulice, u velikim i malim gradovima, od obale do obale, obeležavajući jednu od najizražajnijih mobilizacija do sada na državnim protestima protiv policijskog nasilja i sistemskog rasizma, izazvanih policijskim ubistvom Džordža Flojda u Mineapolisu. Demonstracije, koje traju već drugi vikend, uglavnom su bile mirne, prenosi Gardijan.
Bio je to zapažen pomak u odnosu na vikenda ranije, kada je policija silom uzvratila demonstrantima, koristeći suzavac i biber sprej da bi suzbila nemire. Ožalošćeni su odali počast Flojdu u Severnoj Karolini, njegovom rodnom mestu i poslednjem počivalištu.
Hiljade demonstranata šetalo je juče ulicama Vašingtona, Čikaga, Njujorka, Filadelfije, Sasn Franciska Denvera i drugih američkih gradova uzvikujući „Crni životi su važni“. Protest u Vašingtonu bio je jedan od najmasovnijh u istoriji, prenose mediji.
U Vašingtonu je više od 10.000 ljudi izašlo je na ulice, piše Gardijan. Nekoliko desetina njih je otišlo do golf terena američkog predsednika Donalda Trampa gde su mu poručivali da se ne krije u bunkeru, kao što je to činio tokom jednog od protesta ispred Bele kuće. Stotine demonstranata bilo je i ispred univerzitetske bolnice „Džordž Vašington“. Uzvikivali su „Ruke u vis, ne pucajte!“ „Hodamo za nadu, ne za mržnju“ i „Ne mogu da dišem!“, preneli su mediji-
Nakon što je potvrdila da neće biti policijskog časa, gradonačelnica Vašingtona Mjuriel Bauzer pridružila se demonstrantima u američkoj prestonici.
„Treba da gledamo šta se dešava u Vašingtonu zato što ne želimo da federalna vlada uradi drugim Amerikancima“, rekla je ona šestajući sa demonstrantima, preneo je CNN.
Na putu ka 19. ulici koja vodi do Bele kuće, demonstranti su zastali i klečali četri minuta odajući i na taj način poštu Džordžu Flojdu.
„Mnogo manja gužva u Vašingtonu nego što se očekivalo. Nacionalna garda, Tajna služba i policija Vašingtona rade fantastičan posao. Hvala vam“, tvitovao je Trump, opisujući ono što se duže od 10 dana dešava na američkim ulicama.
Građani, revoltirani njegovim tvitovima, odgovorili su postavljanjem snimaka i fotografija američkih ulica koje su preplavljene demonstrantima.
Šef vašingtonske policije Piter Njušam rekao je ranije u toku dana da nadležni očekuju da se hiljade demonstranata okupe u Vašingtonu na „možda najvećem protestu koji smo do sada imali u gradu.“
Bela kuća tražila je još početkom sedmice da 10.000 aktivnih vojnika izađe na ulice Vašingtona i drugih gradova i zaustave proteste.
Ali, ministar odbrane Mark Esper i visoki vojni zvaničnik, general Mark Majli, odbacili su taj zahtev, saopštio je izvor blizak vojsci.
Esper je premestio oko 1.600 aktivnih vojnika u Vašington i region, ali je tamo već bilo raspoređeno oko 5.000 pripadnika Nacionalne garde, pa je vojska, kako nije bilo potrebe za njenim učešćem, vraćena u četvrtak uveče, navodi CNN.
Hiljade ljudi okupilo se u Central parku Njujorka, a više stotina njih okupilo se u Harlemu radi molitvi i protesta. Demonstranti su uzvikivali „skloni se sa naših vrata“ i „rasizam je američki izvorni greh“ dok su marširali prema nacionalnom crnom teatru u Harlemu.
U mirnom su mimohodu prošli uglavnom praznim Brodvejem.
U Filadelfiji su se demonstranti okupili ispred gradskog Muzeja umetnosti, uzvikujući „Ako nema pravde, nema ni mira.“
Protestovalo se i u Londonu, Meksiko Sitiju, nekoliko australijskih gradova, Hamburgu i Libanu.
Britanski demonstranti protiv rasizma nakratko su se sukobili s policijom u subotu, nakon što su se hiljade ljudi okupile u centru Londona, kako bi izrazile gnev zbog policijske brutalnosti koja je odnela život Džordža Flojda u Mineapolisu.
Nakon uglavnom mirnog dana, mala grupa demonstranata, nedaleko od rezidencije premijera Borisa Džonsona, bacala je flaše i pirotehnička sredstva na policiju na konjima. Jedna policajka završila je u bolnici nakon što je pala s konja, a još devetero je povređeno, saopštila je policija. Uhapšeno je 14 osoba.
Britanski umetnik Benksi dao je podršku pokretu Black Lives Matter slikom koju je u subotu stavio na Instagram, a prikazuje upaljenu sveću ispod američke zastave koju plamen pomalo zahvata. Benksi, slavni umetnik čiji je identitet još nepoznat, u objavi piše kako je sistem zakazao prema ljudima crne rase, te da je na belcima da ga poprave.
Tagovi
