Bio je to prvi put da se porodica oglušila o očevo naređenje. Rekao im je odavno: „Kad umrem, ne idite na groblje jer vam se tamo može nešto desiti.“ Odlučili su da odu svi zajedno, privatnim avionom. Kada su se sa sahrane vratili u hotel Rezidencija Tekendama, čvrsto su odlučili da od tog trenutka počnu da žive normalnim životom. Nisu mogli da pretpostave da će to pre ili kasnije postati nemoguće. Porodica Pabla Eskobara do kraja života nosiće sa sobom taj predznak, šta god pokušavala da uradi.
Eskobarov sin Huan Pablo upravo je u pokušaju da živi život bez tog predznaka, napisao knjigu „Moj otac Pablo Eskobar“, a uskoro će u Srbiji držati predavanja o svojim životnim (i književnim) iskustvima.
Za Nedeljnik je ekskluzivno govorio o pitanjima koja više od tri decenije izviru iz hotelske sobe Rezidencije Tekendama, kao posledica odluke koju je porodica donela. I kao posledica činjenice da je Pablo Eskobar u međuvremenu postao doslovno i pop ikona.
CEO TEKST PROČITAJTE U PRAZNIČNOM DVOBROJU NEDELJNIKA KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 25. APRIL
UZ SVAKI PRIMERAK NOVOG NEDELJNIKA NA POKLON DOBIJATE MAGAZIN „ISTORIJA“.
Tagovi
