Sira i krompira: Šta zapravo znači sporazum o Severnoj Irskoj?

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i britanski premijer Riši Sunak postigli su dogovor o prilagođavanju sporazuma o Bregzitu. Da li je sada konačno sve u redu, tri godine nakon odlaska Britanije iz EU?

Došlo je do proboja. Britanski premijer Riši Sunak to je dočekao sa olakšanjem. Britanska vlada i Evropska komisija već godinu dana pregovaraju o prilagođavanju pravila o Severnoj Irskoj – tri godine nakon Bregzita i u vreme kada su odnosi Londona i Brisela dotakli dno.

„Između nas u prošlosti jeste bilo razlika, ali mi smo saveznici, trgovinski partneri i prijatelji. Novo poglavlje počinje sada“, rekao je Sunak u Vindzoru u blizini Londona.

Riši Sunak je četvrti premijer Ujedinjenog Kraljevstva koji pokušava da sa Evropskom unijom formatira pravila Bregzita za Severnu Irsku tako da se ona zaista i mogu primeniti.

Njegov prethodnik, Boris Džonson, prvobitno je odobrio takozvani „Severnoirski protokol“ u okviru sporazuma o izlasku iz Evropske unije. Ali kada je u Severnoj Irskoj poraslo protivljenje trgovinskim pravilima, Džonson je uveo zakon koji omogućava da se pravila jednostrano promene.

Evropska unija je na to kršenje ugovora reagovala hladno i zapretila posledicama, a Džonson je morao da napusti svoju funkciju pre nego što je zakon bio usvojen. Taj njegov pravni akt otada je na čekanju.

Šta je suštinski problem?

Nakon Bregzita 2020. godine, Severna Irska, koja je deo Velike Britanije i graniči se sa članicom EU, Irskom, ostala je u jedinstvenom tržištu Evropske unije. To je trebalo da obezbedi nesmetano kretanje robe između Irske i Severne Irske.

Na toj osetljivoj granici ne bi trebalo da bude ličnih, niti carinskih kontrola, jer se strahuje od ponovnog sukoba između protestantskih unionista, koji žele da budu deo Britanije i katoličkih nacionalista, koji žele ponovno ujedinjenje s Republikom Irskom. Taj sukob, koji je prerastao u neku vrstu građanskog rata, razrešen je pre 25 godina tzv. „Sporazumom na Veliki petak“. Severnom Irskom otada uvek zajednički upravlja vlada unionista i nacionalista.

Izlazak Ujedinjenog Kraljevstva iz EU iznenada je stvorio granicu za robu koja se iz Velike Britanije uvozi u Severnu Irsku, odnosno u ekonomsko područje Evropske unije. Ta zamišljena carinska granica između dve Irske podrazumeva mnogo birokratije i kontrole u lukama i na aerodromima Severne Irske.

„Kada govorite o graničnim kontrolama, bilo između Velike Britanije i Severne Irske ili između Irske i Severne Irske, odmah se suočavate s podelama koje postoje unutar Severne Irske“, kaže Liza Kler Viten, politikološkinja sa univerziteta Kvins u glavnom gradu Severne Irske, Belfastu. „Sporazum o Bregzitu bio je teret za politiku i vladine strukture. On je produbio podelu između unionista i nacionalista.“

Šta reguliše novi Severnoirski protokol?

Sada bi trgovinska ograničenja trebalo da budu uklonjena. Evropska unija se složila da će roba koja se izveze iz Velike Britanije u Severnu Irsku i koja tamo ostaje, odnosno koja ne prolazi kroz Irsku, biti podvrgnuta daleko manjem broju kontrola. Samo ona roba koja se iz Velike Britanije preko Severne Irske transportuje dalje u EU, moraće da prođe dodatno carinjenje i preglede.

„Ukinuli smo svaki privid granice u ’Irskom moru’. Sir i krompir se vraćaju“, rekao je britanski premijer Riši Sunak. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen uverava da će se na rafovima supermarketa u Velikoj Britaniji i Severnoj Irskoj naći ista roba kao i pre Bregzita.

Međutim, Evropski sud pravde u Luksemburgu i dalje ima pravni nadzor nad privrednim pitanjima. Nadležnosti regionalne vlade Severne Irske u EU ostaju ozbiljno ograničena. Pravila se donose u Briselu.

Mnogi političari iz Severne Irske to vide ovo kao nedostatak demokratije i smatraju da bi vladi u Belfastu trebalo dati „kočnicu u slučaju nužde“ koja bi mogla da se iskoristi za odlaganje primene novih trgovinskih pravila. Ali tu „kočnicu“ bi ponovo mogla da ukine centralna britanska vlada u Londonu.

Da li je problem sada rešen?

Evropska unija napravila je mnogo ustupaka britanskoj vladi. Premijer Riši Sunak sada mora taj uspeh da proda nepokolebljivim pristalicama Bregzita u njegovoj Konzervativnoj stranci.

Premijer mora i da ubedi severnoirsku unionističku partiju DUP koja je imaginarnu granicu između dve Irske podigla na nivo pitanja identiteta i zbog toga odbila da formira vladu s nacionalističkom pro-irskom strankom Šin Fejn.

Blokiran je i parlament Severne Irske. Iz stranke DUP najavljuju da najpre mora dobro da se sagleda kompromis između Evropske komisije i britanskog premijera. Riši Sunak želi da „u dogledno vreme“ stavi novi protokol o Severnoj Irskoj na glasanje u Donjem domu parlamenta u Londonu.

„Njegova stranka nema interesa za pragmatična rešenja, oni preferiraju čistu ideologiju Bregzita. Taj ’apetit za Bregzitom’ bi tako mogao ponovo da bude podstaknut, a Boris Džonson ionako već čeka iza kulisa“, ocenio u autorskom tekstu za list „Gardijan“ Sidni Neš, koji je za vladu radio na sporazumu o Bregzitu. On veruje da bi čak i premijerska fotelja Rišija Sunaka mogla da bude dovedena u pitanje.

Kakve su posledice novog sporazuma?

Odnosi Ujedinjenog Kraljevstva i Evropske unije mogli bi da se vrate u normalu. Velika Britanija bi, na primer, imala priliku da se ponovo pridruži programu EU za finansiranje nauke „Horizont“, što su britanski univerziteti tražili.

Premijer Sunak, bivši bankar „Goldman Saksa“, nada se da će se i klima za strane investitore poboljšati, tako što bi im konačno bila pružena pravna sigurnost. Osim toga, trebalo bi da se relaksiraju i odnosi s velikim saveznikom, Sjedinjenim Državama. Američka vlada pridaje veliki značaj tome da Severna Irska ostane mirna.

Američki predsednik Bil Klinton posredovao je pre 25 godina u postizanju „Sporazuma na Veliki petak“. Desetog aprila ove godine je godišnjica tog sporazuma i premijer Sunak želi da do tada skine to pitanje s dnevnog reda. Ako to bude bio slučaj, američki predsednik Džozef Bajden mogao bi da dođe u zvaničnu postu Londonu u aprilu.

I odnosi Londona i Pariza takođe bi mogli da se poboljšaju. Velika Britanija i Francuska su od Bregzita u sukobu oko ribolova i izbeglica u Lamanšu. Riši Sunak želi da se sastane s francuskim predsednikom Emanuelom Makronom u martu da bi rešio i ta pitanja.