Naučnici koriste genetički reprogramirane bakterije da unište tumor kod miševa. Ova inovativna metoda jednog dana bi mogla da dovede do terapija koje će lečiti bolest preciznije, bez nuspojava konvencionalnih lekova.
Novo istraživanje objavljeno 3. jula je vesnik onoga što tek dolazi, kaže dr Majkl Dagan, imunolog iz Bostona čije je istraživanje korišćeno u novoj studiji.
Naše imunoćelije mogu da prepoznaju i unište ćelije raka. Ali tumori mogu da se sakriju uz pomoć gena CD47. Taj gen stvara protein koji oblaže površinu zdravih eritrocita i štiti ih od imunoćelija. Mutacije na ćelijama raka mogu da pokrenu CD47 gene koji se potom pretvaraju u tumore.
Nikolas Arpaja, imunolog sa Univerziteta Kolumbija u Njujorku, i Tal Danino, sintetički biolog, razmatrali su da li bi mogli da iskoriste bakterije da okrenu imunosistem protiv ćelija raka – ali unutar tumora, umesto spolja.
Obične bakterije će naseliti tumore u telu i koristiti ih kao sklonište od imunosistema. Dr Danino je 2016. godine učestvovao u stvaranju bakterije koja može da se bori protiv tumora pošto uđe u njega.
Standardna antitela su veliki molekuli koji ne mogu da prodru u velike tumore, a bakterije ne mogu da stvaraju antitela za CD47. Dr Dagan i njegov tim su, međutim, razvili nanotelo, sićušno, potentno antitelo koje bakterija može da proizvede. Istraživači su ubacili gen nanotela u bakteriju, a potom je u tumore miševa ubrizgano pet miliona izmenjenih mikroba.
Pošto su se umnožili, 90 odsto inficiranih bakterija se pocepalo i otpustilo nanotela. Ona su se prikačila na CD47 proteine na ćelijama raka.
Fragmenti mrtvih bakterija iscurili su iz tumora. Otpaci su privukli pažnju imunoćelija koje su onda napale ogoljene ćelije raka.
Preživele bakterije u tumoru ponovo su počele da se umnožavaju. Kada su se razmnožile u dovoljnoj količini, veći deo se ponovo sam uništio i otpustio još jedan talas nanotela i fragmenata.
Ovaj pristup ima potencijal da svede nuspojave na minimum. Umesto da se miševi napune lekovima, bakterije koordinišu ciljane napade na tumore i sva nanotela koja beže iz ćelija raka brzo se uklanjaju. Nakon što su bakterije ubile jedan tumor, i ostali tumori su se povukli.
Dr Arpaja i dr Danino sada istražuju korišćenje reprogramiranih bakterija u lečenju raka. Njihov cilj je da određene vrste metastaza leče pilulom reprogramiranih bakterija.
Dr Danino je u svojim ranijim istraživanjima otkrio da bakterije koje miševi progutaju mogu da dospeju do jetre na kojoj rak često metastazira i uđu u tumor. Ukoliko genetički reprogramirane bakterije pomognu imunoćelijama da prepoznaju rak tu, možda bi mogle da na isti način napadnu rak u drugim delovima tela.
Kada je dr Dagan razvio CD47 nanotelo, uvideo je da je transportovanje nanotela do ćelija raka od krucijalnog značaja da bi poduhvat bio efikasan, ali nikada nije ni sanjao da bi neko mogao da ga sakrije u bakterijskom „trojanskom konju“.
„Obožavam ovakve stvari“, kaže dr Dagan. „To je sjajna mala mašina.“
Lili Vu
Jos davne 1917 godine Felix Hubert d'Herel: BAKTERIOFAG ili kraće FAG je specifični bakterijski virus koji se umnožava koristeći bakterije. Fag pliva u kulturnom mediju dok ne nađe bakteriju koju inficira da bi njen proces razmnožavanja zaustavio, a umesto toga započeo proces izgradnje mnogih novih faga (phaga). Na kraju se bakterija rasprsne, a fagi se oslobađaju u kulturnom mediju gde se sve prethodno opisano ponavlja, ali na mnogo više bakterija.