Plaže koje nestaju, ekstremne vrućine, uragani, skijališta bez snega… Sve su to posledice klimatskih promena na turizam. Turistički radnici ne bi trebalo previše da čekaju sa prilagođavanjem na nove uslove, piše Dojče vele.
Ako želite izbliza da vidite posledice klimatskih promena, trebalo bi d odete na najpoznatiju plažu Majorke, Es Trenc. Tamo su godinama stajali bunkeri sagrađeni u vreme diktatora Franka. Nekada su bili dobro skriveni među peščanim dinama, a danas su vidljivi izdaleka, jer su u sred plaže. Oni tako pokazuju kako podizanje nivoa mora menja to područje.
Naučnici su utvrdili da se ta plaža iz snova od 1979. godine na nekim mestima suzila i do 40 metara. Pritom ona nije izolovan slučaj na ostrvu, a ako se globalno otopljavanje nastavi prema sadašnjim prognozama, na desetine plaža će nestati pod morem.
Rekordna poseta, uprkos sve manjim plažama
„Gubitak tla u regionu Sredozemlja je veliki“, kaže Tomas Dvorak, koordinator studije nemačke Savezne agencije za zaštitu životne sredine. Prognoze su zabrinjavajuće pogotovo za ostrva kao što je Majorka koja uglavnom živi od turizma, odnosno od plaža i sunca. Do sada se, međutim, gubitak plaža još nije odrazio ni na jednu turističku statistiku: Majorka bi ove godine mogla da po broju posetilaca obori sve rekorde.
„Još uvek ima malo dokaza da se ponašanje ljudi kada su u pitanju putovanja, menja zbog klimatskih promena“, kaže Dvorak. Iako se upozorenja o posledicama po turističku privredu gomilaju već godinama, samo je nekoliko studija u kojima se vide konkretne posledice. „Mnogi Evropljani su jednostavno robovi navika“, kaže Dvorak. „Svako ko je 20 godina išao u Italiju na leti na odmor, to će da radi i dalje.“
Izolovani slučajevi
Događaji poput nesreće na glečeru u Dolomitima, u kojoj je početkom jula život izgubilo jedanaest ljudi, samo na kratko utiču na smanjenje broja turista, kaže Dagmar Lund-Durlaher, profesorka održivog turizma na Univerzitetu Modul u Beču. „Tek ako na nekoj lokaciji počne stalno da dolazi do poplava ili lavina, tek to će uticati na tamošnji turizam.“
Do sada to, međutim, nije bio slučaj, jer je reč o izolovanim slučajevima. „Znate da opasnost postoji, ali je ne povezujete ni sa jednim određenim regionom.“ Karibi su jedan od izuzetaka, što je pokazala jaka tropska oluja koja je u septembru 2019. opustošila Bahame i za posledicu imala kolaps turizma u toj ostrvskoj državi.
Drugi je slučaj sa zimskim turizmom koji je posebno izložen klimatskim promenama: sve više temperature smanjuju šansu da će na skijalištima biti dovoljno snega. „Tu se s najvećom verovatnoćom može dokazati veza između klimatskih promena i turizma, jer ako u nekom kraju nema snega nekoliko godina za redom, nema više ni skijaša“, kaže Tomas Dvorak.
Taj problem je dobro poznat, posebno u Alpima, ali se on za sada još uvek može prikriti zahvaljujući modernoj tehnologiji. „Skijanje je u većini slučajeva zagarantovano isključivo zahvaljujući veštačkom snegu“, kaže Arnold Šuler, savetnik za turizam u Južnom Tirolu. Zato u toj italijanskoj pokrajini još uvek nije uočljiv trend povećanja letnjeg u odnosu na zimski turizam – broj noćenja po mesecima gotovo je isti kao i 1995.
Ipak, kako naglašava Šuler, to sigurno neće ostati tako. I veštački sneg nije uvek spas i moguće ga je napraviti samo do određene temperature. Već postoje područja u kojima skijanje više nije moguće tokom čitave godine zbog otapanja glečera.
Veliki problemi za tradicionalne turističke regione
Topljenje snega, nestajanje plaža, uragani i poplave samo su neke od pojava koje će sa sobom doneti klimatske promene i koje će uticati na turizam. Stručnjaci već godinama upozoravaju da bi nedostatak vode i ekstremne vrućine mnoge regione mogle da učine neprivlačnim za odmor.
Još 2008. je Svetska turistička organizacija upozorila na ranjivost te privredne grane zbog klimatskih promena. Šumski požari, nove zarazne bolesti, gubitak bioraznolikosti, pošasti meduza zbog porasta temperature mora – sve to bi moglo da donese velike probleme za tradicionalni turizam. S druge strane, verovatno je da će u budućnosti sve više turista privlačiti severniji regioni.
„Možda ima ljudi koji leti ne idu na Sredozemlje zbog vrućine, ali to još uvek nije masovna pojava“, kaže Dagmar Lund-Durlaher. Ipak, turistički radnici na tradicionalnim destinacijama ne bi trebalo previše da čekaju sa prilagođavanjem na nove uslove. „Pre ili kasnije to moraju da urade, u suprotnom u jednom trenutku više neće biti turista.“
U međuvremenu, porast nivoa mora na Majorki već sada je veliki izazov. Na uskom pojasu peska u Es Trencu ovog leta ima mesta samo za tri kolibe na plaži, umesto za dosadašnjih šest. A i suncobrana i ležaljki koje je moguće postaviti već godinama je sve manje.
Tagovi
