U okviru 17. EduFair-a održana je panel diskusija na kojoj su profesori i stručnjaci govorili o najčešćim izazovima sa kojima se susreću porodice u vreme kad je potrebno odabrati obrazovni put, ali i karijeru za dete.
Sedamnaesti EduFair, najveći obrazovni i savetodavni događaj u Srbiji, ove godine održan je 6. i 7. marta u Belexpocentru u Beogradu. Više od 90 uglednih obrazovnih institucija iz Srbije, regiona, Evrope, Amerike i Kanade predstavilo je svoje programe, nove trendove, moderne pristupe obrazovanju, a veliko interesovanje posetilaca izazvale su i brojne prezentacije, radionice i edukativni paneli koji su obeležili ovogodišnji EduFair.
Kroz panel „Škola za roditelje“, najčešćim dilemama sa kojima se susreću roditelji mladih ljudi prilikom biranja obrazovnog puta, bilo da je reč o studijama u matičnoj državi ili odlasku u inostranstvo, razgovarali su uvaženi stručnjaci iz oblasti obrazovanja i gosti EduFair-a: prof. dr Vesna Damnjanović, diplomirani psiholog Marija Petrović, profesorka Arhitektonsko tehničke škole u Beogradu i zvanično Omiljena profesorka Srbije za 2020. godinu Dragana Matović, konsultantkinja iz oblasti obrazovanja Veselina Todorova, projektni menadžer Aleksandar Jakovljević, Andrea Baev (Institut Montana Zugerberg iz Švajcarske) i Aleksandar Betov (Alexander Betov – Fontys University of Applied Sciences iz Holandije).
Jedan od novih trendova u obrazovanju koji je privukao posebnu pažnju roditelja je takozvani personalizovani pristup, koji se uveliko koristi u uglednim obrazovnim institucijama širom sveta.
„Nisu sva deca ista, i nisu svi mladi ljudi isti. Personalizovani pristup obrazovanju se koristi u edukaciji u modernim i uglednim obrazovnim institucijama širom Evrope. Bez obzira da li je reč o osnovnoj školi, srednjoškolskom ili višem obrazovanju, predavači pristupaju učenicima i studentima imajući u vidu njihove pojedinačne potencijale i pravce u kojima oni lično žele da se razvijaju. Cilj personalizovanog obrazovanja je da se mladim ljudima pokaže kako da iskoriste svoj pun potencijal. Rezultati su fantastični. Često se dešava da mladi ljudi koji nisu voleli da uče, odu u inostranstvo il jednostavno promene školu, pa krenu da beleže sjajne rezltate. To nije zbog toga što je tamo gradivo lakše ili su standardi niži, već zbog toga što im je gradivo predstavljeno na zanimljiv način, kao sadržaj koji hrani njihovu prirodnu radoznalost i od koji će u budućnosti moći da upotrebe“, istakla je u svom izlaganju Veselina Todorova, konsultantkinja iz oblasti obrazovanja ispred međunarodne agencije za savetovanje u obrazovanju Integraledu.
„U Srbiji ovaj pristup koriste profesori i nastavnici koji imaju osećaj za to. Mi nemamo mogućnost da podelimo razred u mnogo malih grupa, ali možemo da se potrudimo da svaku mladu osobu upoznamo i čujemo, pa da onda tome prilagodimo i svoje ponašanje i predstavljanje gradiva“, objasnila je Omiljena profesorka Srbije za 2020. godinu Dragana Matović.
U praksi, pokazalo se da na savetovanje, u vezi sa budućim profesijama i odabirom fakulteta, često dolaze roditelji sa decom, a da pritom imaju potpuno različite ideje o onome što bi trebalo da bude pravi izbor. „Ovo je dilema sa kojom se susrećemo u 95 odsto slučajeva. Roditelji uglavnom razmatraju opcije koje su sigurnije i razmišljaju o tome kolika će plata biti njihovoj deci kad završe fakultet. Onda preporučuju prava, medicinu, biznis škole… S druge strane, deca uglavnom govore o umetničkim fakultetima i nekim kreativnijim zanimanjima. Ovo su važne odluke i njima svakako ne treba pristupati olako. Pravo zbog toga, mi primenjujemo test profesionalne orijentacije UniChoices iz Kembriža, koji je najbolji test ovog tipa u Velikoj Britaniji, kako bismo stekli bolji uvid u potencijale mlade osobe i posavetovali ih na pravi način“, objasnila je Veselina Todorova, konsultantkinja iz oblasti obrazovanja.
Psiholog Marija Petrović je istakla da njena struka uvek podržava decu po ovom pitanju. „Dešava se da imamo takve slučajeve i mi, dolaze nam roditelji koji nisu zadovoljno jer deca neće da ih poslušaju kad je reč o onome što bi trebalo da bude njihova buduća karijera i njihov život. Razumljiva je briga roditelja, ali nije opravdana. Koliko puta smo svi mi u zrelim godinama doneli pogrešne odluke? To što su stariji ne znači nužno da će bolje od deteta znati šta je dobro za njega ili nju, ako se radi o budućoj karijeri. Čak i ako mlada osoba donese pogrešnu odluku, to će takođe biti deo rasta i procesa sazrevanja. S druge strane, čak i veliki uspeh koji postignemo zato što su nam mama i tata sve izrežirali i isplanirali neće nam doneti potrebnu satisfakciju jer ćemo uvek imati taj zavisnički položaj u odnosu na roditelje i sporije ćemo se osamostaljivati“.
Motivacijom za rad i učenje bavila se prof. dr Vesna Damnjanović koja je istakla važnost razvijanja odgovornog odnosa prema obavezama, ali i svesti o realnom doprinosu kroz rad. „Jako je važno za mlade ljude da u ranim godinama uoče da u životu nije lepa samo zabava, već da i korisnost može da donese osećaj ispunjenosti. Duboko verujem da je zadatak profesora ne samo da studente nauči teorijskom znanju, već i da im objasni kako se to znanje primenjuje u praksi, kao i da im pomogne u početku njihove profesionalne karijere. Radna motivacija je jako važna. Mladi ljudi treba da ustaju u 6 ujutru. Ne može da se spava do podneva i da se napravi nešto veliko. Moraju u startu da steknu radnu kondiciju, da budu svesni da je u redu da nekad rade i do kasno u noć ako je to potrebno da bi se ostvario dobar rezultat“.
