Broj ljudi koji su napustili domove zbog progona, sukoba, nasilja i kršenja ljudskih prava povećao se na oko 82,4 miliona, prema izveštaju Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR) pod nazivom „Globalni trendovi“, Dojče vele.
Nova cifra viša je za četiri odsto u odnosu na kraj 2019. godine.
Najveći deo izbeglica širom sveta primaju zemlje koje se graniče sa kriznim područjima i često spadaju u slabo razvijene. Najnerazvijenije države na svetu pružaju utočište za 27 odsto svetskih izbeglica.
Na kraju prošle godine bilo je 20,7 miliona izbeglica pod brigom UNHCR. Od toga, 5,7 miliona palestinskih izbeglica i 3,9 miliona Venecuelaca koji su napustili svoje domove. Sve te brojke predstavljaju blagi porast u odnosu na 2019. godinu.
Dodatnih 48 miliona ljudi raseljeno je u sopstvenim zemljama, a ima i 4,1 milion azilanata.
Ove brojke pokazuju da uprkos pandemiji i pozivima na globalni prekid vatre, sukobi i dalje teraju ljude iz njihovih domova.
Visoki komesar Ujedinjenih nacija za izbeglice Filipo Grandi rekao je da iza svakog od ovih brojeva „stoji osoba raseljena iz svog doma i priča o begu, raseljavanju i patnji“. „Svaki pojedinac zaslužuje našu pažnju i podršku – ne samo kroz humanitarnu pomoć, već i pronalaženjem rešenja za okončanje njihove nevolje“, rekao je Grandi.
Granice zatvorene na vrhuncu pandemije
Izveštaj je takođe otkrio da je u jeku pandemije prošle godine više od 160 zemalja zatvorilo granice, dok 99 zemalja nije činilo izuzetak ni za ljude koji su tražili međunarodnu zaštitu.
Ali, sa poboljšanim merama poput medicinskih pregleda na granicama, zdravstvenih uverenja ili karantina po dolasku, pojednostavljenih postupaka registracije i saslušanja putem video-zapisa, više zemalja je pronašlo načine da garantuju pristup azilu, istovremeno sprečavajući širenje zaraze.
Tokom prošle godine, 33.800 izbeglica dobilo je državljanstvo u zemlji domaćinu. Međutim, preseljenje, odnosno prebacivanje izbeglica iz nesigurne prve zemlje domaćina u sigurnu treću zemlju, dramatično je opalo.
Prihvaćeno je samo 34.400 zahteva za preseljenje – najniža cifra u poslednjih 20 godina. Razlog su pad raspoloživih mesta za preseljenje i pandemija.
Grandi je rekao da oni koji upravljaju sudbinom sveta i imaju uticaj moraju da „ostave po strani svoje razlike, napuste sebične pristupe u svojoj politici i umesto toga se usredsrede na sprečavanje i rešavanje sukoba i garantovanje poštovanja ljudskih prava“.
Više dece rođene kao izbeglice
Prema izveštaju, deca su posebno pogođena tokom kriza raseljavanja, posebno ako se postupak odugovlači dugi niz godina.
UN procenjuju da je skoro milion dece rođeno u izbeglištvu između 2018. i 2020. Pored toga, 42 odsto raseljenih lica su devojčice i dečaci mlađi od 18 godina. Mnogi od njih rizikuju da ostanu u emigraciji narednih godina, neki potencijalno do kraja života.
„Tragedija tolikog broja dece rođene u prisilnom izbeglištvu trebalo bi da bude dovoljan razlog da se značajno pojačaju napori za rešavanje sukoba i nasilja“, rekao je Grandi.
Otprilike 21.000 dece bez pratnje ili odvojene dece podnelo je nove zahteve za azil 2020. godine, u poređenju sa 25.000 dece godinu dana ranije. S obzirom na to da su novi zahtevi za azil u 2020. godini opali za milion zbog pandemije, ova cifra je nesrazmerno visoka.
Broj izbeglica u Nemačkoj znatno opao
Broj dolazaka izbeglica u Nemačku znatno je opao četvrtu godinu zaredom, na 102.600 prijava za azil.
Ova zemlja je na trećem mestu po broju primljenih izbeglica sa skoro 1,5 miliona, a Turska je bila do sad najveći domaćin i primila oko 3,7 miliona izbeglica. Kolumbija je bila druga sa više od 1,7 miliona, uključujući Venecuelce raseljene u inostranstvu.
„Iako globalno situacija postaje sve dramatičnija, u Nemačkoj i Evropi brojke su značajno pale četvrtu godinu zaredom“, rekla je predstavnica UNHCR u Nemačkoj Katarina Lump.
Lump je istakla da bi Evropa trebalo da iskoristi ovaj period manje dolazaka da razvije koncept za adekvatno raspoređivanje izbeglica.
Tagovi
