„Skupa vožnja od nigde do nikuda“: O izgradnji autoputa u Crnoj Gori piše Njujork tajms

(Beta) – Crnogogorski autoput koji su izgradili Kinezi i koštao je skoro milijardu evra, teško je opteretio crnogorski budžet, rekao je premijer Zdravko Krivokapić podsećajući da je projekat odobrio njegov prethodnik.

Krivokapić koji je preuzeo dužnost od prethodne vlade potpisnice ugovora o putu i zajmu sa Kinom 2014. godine opisao je autoput kao „megalomanski“ projekat koji „ide od nigde do nikuda“, piše Njujork tajms u članku o „jednom od najskupljih autputeva na svetu“.

Crna Gora sada ima dugove koji iznose više oda trećine vladinog godišnjeg budžeta, piše list. 

Taj projekat je takodje ubacio Kinu u „uvrnute geopolitičke borbe na Balkanu“, navodi list.

Crna Gora koja je razbesnela Rusiju, bliskog prijatelja Kine, pristupanjem NATO 2017. godine sada ima teškoće da balansira svoje velike dugove prema Pekingu sa svojim ambicijama da se više približi Zapadu.

Kina je pozdravila projekat kao rani trijumf svoje inicijative „Pojas i put“. Taj ogromni infrastrukturni program koji je kineski vodja Si Djinping najavio 2013. povezao je preuveličane ambicije Kine sa ambicijama Mila Djukanovića, premijera u vreme kada je rad na tom putu počeo.

Ali sada kada Djukanovićeva partije više nije na vlasti prvi put u 30 godina od izbora prošle godine autput je postao razlog za optužbe o rasipništvu, korupciji, preuveličanim ambicijama koje nisu u skladu sa ekonomskom realnošću.

Krivokapić je u intervjuu u Podgorici rekao da još nema dokaza ali da sve to ukazuje na korupciju, i da sa ekonomske strane taj autoput verovatno nije isplativ.

Prema originalnom planu autoput od 40 kilometara koji je izgradila Kina trebalo je da bude deo autoputa od 160 kilometara koji povezuje Bar na Jadranskom moru sa srpskom granicom. Obećano je da će sa tim putem Crna Gora, zemlja od samo 600.000 stanovnika, postati transportni centar za Balkan i da će on podstaći aktivnost na siromašnom severu zemlje.

Ali autpout se sad završava u sred uglavnom nenaseljene šume, a nema sredstava da se produži, taj poduhvat je podstakao nalet spekulacija o kineskim ciljevima na Balkanu i motivima prethodne vlade koja je potpisala taj projekat, navodi Njujork tajms.

Dritan Abrazović, potpresednik vlade zadužen za bezbednost, rekao je u intervjuu da nema ništa protiv Kine koja samo želi da bude prisutna u regionu.

On je medjutim doveo u pitanje da li je to mudro da se uzme tako veliki zajam od Kine da bi se zaposlila kineska kompanija koja uvozi kineske radnike i onda odnosi sav novac u Kinu, što je, kako navodi Njujork tajms tipčna praksa za kineske infrastrukturne kompanije koje rade u inostranstvu.

Abazović koji je u martu otišao u Brisel da moli za pomoć od Evropske unije za refinansiranje kineskog duga dodao je da su „oni napravili neverovatan posao za interese Kine. Sa naše strane to je bila katastrofa“.

Djukanović, koji je predsedavao tim poslom odbacio je pritužbe nove vlade kao „političku buku“ i rekao u intervjuu da Kina nema interesa da se meša u poslove Crne Gore.

Tokom svoje duge karijere, navodi list, Djukanović je uspevao tako što je suprotstavljao rivalske snage, prvo se pripojio Srbiji pod Slobodanom Miloševićem a zatim bogatim investitorima iz Rusije, uključujući tajkune bliske Kremlju. Kasnije se okrenuo SAD-u koje su zanemarile njegovu prošlost da bi dovele Crnu Goru u NATO, a istovremeno je pružio ruke i Kini, koja je ponudila zajmove koje ni Amerikanci ni Evropljani nisu smatrali pametnim.

Sporazum o zajmu iz 2014. sa kineskom Eksim bankom, koji je objavljen, pokazao je da Kina može da zapleni imovinu ako zemlja ne otpalti dugove na vreme kao što je uradila u Šri Lanki, gde je uzela glavnu luku kada je zemlja kasnila sa otplatom kineskog duga. Ali gotovo svi dokumenti vezani za crnogorski autoput proglašeni su tajnim.

Kako navodi list, kada je Djukanović prvo predložio ideju autoputa nekoliko stranih kompanija uključujući Behtel, američki gigant za izgradnju, pokazao je interesovanje. Behtel je predložio skromniji i jeftiniji projekat ali je izgubio od ekspanzivnijeg i daleko skupljeg predloga kineske firme „China Road and Bridge Corporation“.

Djukanovića je upozorio Robert Gelbard, izaslanik za Balkan predsednika SAD Bila Klintona, da treba da se pazi uzimanja kineskih firmi i rekao mu da je Poljska nedavno otkazala svoj projekat za autoput sa drugom kineskom firmom i da ih tuži za loš rad.

Djukanović je rekao da je „China Road and Bridge Corporation“ izabran zato što je dao najbolju ponudu. Kineska kompanija je odbila da daje intervjue, piše list.

Zajam je stvarao glavobolje za Crnu Goru. Zajam koji je dala Eksimbanka da finansira projekat bio je u dolarima što je za Crnu Goru koja koristi evro, značilo da je osetljiva na promene deviznog kursa. Interes je odredjen na dva odsto godišnje, daleko više nego što evropski kreditori obično naplaćuju za infrastrukturne zajmove.

„To je bio užasan posao, očigledno“, rekao je Milojko Spajić novi crnogorski minister finansija. On je dogovorio nedavno takozvani svop posao sa evropskim i američkim bankama kojim je pretvorio kineski dolarski zajam u evre.

Crna Gora je dala prvu ratu za kineski zajam prošlog meseca i Spajić je rekao da neće kasniti sa otplatama.

Studija britanske kompanije za crnogorsko ministarstvo saobraćaja upozorila je da će troškovi izgradnje po planinskom terenu biti vrlo visoki, ali čak i tako njene procene su bile znatno manje nego 900 miliona dolara koliko je naplatila kompanija China Road and Bridge Corporation da izgradi izuzetno tešku deonicu od oko 40 kilometara.

U sutidiji zdvodjivosti iz 2007. godine francuske inženjerske firme Lui Berže, procenjeno je da saobraćaj na tom autoputu ne bi bio toliko veliki da opravda investicije iz čisto finansijskih razlga. Kompanija je dodala da „socijalni, poliitički i ekonomski“ faktori treba da se uzmu u obzir pre nego što se donese odluka o tome da li da se nastavi sa projektom.

Gotovo 280 milona dolara više od polovine od ukupnog novca plaćenog lokalnim preduzimačima otišlo je samo jednoj crnogorskoj kompaniji Bemaks, koja je zvanično u vlasništvu nekadašnjeg vlasnika kafea koji pre nego što je prešao na izgradnju puteva nije imao nikakvo iskustvo u ovakvim poslovima, navela je MANS, grupa za istraživanje.

Član parlamenta Nebojša Medojević tvrdi da je vlasnik Bemaksa bliski savetnik Djukanovića Milan Roćen, bivši ambasador u Moskvi. Djukanović je ovo demantovao i rekao da je pitao Roćena koji je negirao da je vlasnik Bemaksa.

Djukanović je rekao da optužbe o korupiciji nemaju nikakve veze sa njim.

Nova vlada kaže da bi htela da nastavi izgradnju cele dužine autoputa po mogućstvu sa sredstvima EU umesto Kine i da ga neće ostaviti tako u praznoj šumi.

Mnogi kineski radnici su otišli pošto je njihov deo puta sada skoro završen, a oni koji su ostali sumnjaju da će ceo autoput ikad biti izgradjen.