Branko MiljušFoto: SSP
Policijski obruč oko opozicije i metalna ograda oko zgrade – slike su Skupštine u kojoj je Ana Brnabić po Vučićevom naređenju prekomandovana sa mesta predsednice Vlade u kancelariju predsednice Parlamenta.
Režimski argumenti za taj izbor su se sveli na besmislene tvrdnje da su predstavnici međunarodnih institucija, koji su utvrdili decembarsku izbornu prevaru, „zapadni neprijatelji“ a opozicioni poslanici i građani, koji neće da prihvate izbornu krađu, „domaći izdajnici“.
Lični doprinos tom verbalnom nasilju dao je i najstariji poslanik priznati matematičar koji se za ovu priliku transformisao u izvornog radikala – Stojan Radenović.
On je gazeći Poslovnik i zloupotrebljavajući mesto predsedavajućeg, branio Putina od Borka Stefanovića a poslanike sa liste Srbija protiv nasilja proglasio za nedržavotvorne elemente koji su svojim razgovorima u institucijama EU „demantovali Adolfa Hiltera“ koji je, kako kaže Radenović, tvrdio da su Srbi jedini državotvorni narod na Balkanu pa ih je potrebno pobediti.
Kada su građani pomislili da ne može gore palicu je preuzela Ana Brnabić i zabranila opoziciji da govori dokazujući da nju i njenog jedinog šefa Vučića ne interesuje niko ko nije glasao za njih.
Za to vreme, van Skupštine, čoveka od 74 godine, osuđenog zbog bacanja petarde u zatvoru su zlostavljali i ubili drugi osuđenici što je samo još jedan akt nasilja u kome se kao društvo gušimo dok predstavnici vlasti viču „sistem nije zakazao“.
Za to vreme u Beogradu je poginula žena koju je udario točak, koji je otpao sa autobusa, što je posledica raspada sistema javnog prevoza i odbijanja Šapića da sprovede vanredne tehničke preglede koje Stranka slobode i pravde traži dve godine jer se vozila samozapaljuju i raspadaju na naše oči.
Za to vreme Vučić je čestitao Putinu izbornu pobedu zaboravljajući da su oni koji su u Rusiji hteli da kandiduju drugačiju politiku zabranjeni, uhapšeni ili mrtvi.
Sve ovo pokazuje da su naprednjaci ostali verni politici unutrašnjih podela uz konstantno udaljavanje Srbije od EU. Razlog za ovu politiku mržnje i izloacije čiji tvorac je politički otac najvažnijeg naprednjaka, nezvanični ideolog SNS-a i njihov koalicioni partner Vojislav Šešelj, se svodi na potrebu opastanka na vlasti koju zloupotrebljavaju za bogaćenje, bahaćenje i zaštitu od odgovornosti za koruptivne kombinacije i povezanost sa kriminalcima.
Pogubne rezultate takve politike jednom smo živeli. I tada i danas, oni koji su je sprovodili nisu plaćali cenu te politika koja je proizvele samo suze i krv. Cenu te politike nekada platila je Srbija. Životima i egzodusom. Cenu te politike i danas plaća Srbija. Životima i budućnošću. Jedini način da se zaustavi novi krug haosa jeste politički dijalog koji treba da omogući nove izbore bez migracija birača, ucenjivanja ljudi, kupovine glasova, medijske torture i zloupotrebe državnog aparata. Sve drugo nas vodi dublje u društvenu krizu koja preti da parališe državu.
Opozicija je spremna za te razgovore. Režim je na tu ponudu odgovorio odlukom Ane Brnabić da poslanicima ugasi skupštinski mikrofon i tako iz institucionalnog političkog života izbriše milion punoletnih građana.
Odgovornost za političku krizu koja se time produbljuje, kao i na sve što ona može da proizvede isključivo je na predstavnicima vlasti koji nastavljaju da zlostavljaju institucije, maltretiraju ljude i uništavaju državu.
Tagovi
