Slanjem Pletnera na Balkan Nemačka ubacuje u višu brzinu

Nemačka vlada je, od svog dolaska na vlast krajem prošle godine, višestruko stavila do znanja da želi da nastavi da intenzivira aktivnosti za rešavanje akutnih problema na Zapadnom Balkanu. Po prvi put je imenovan poverenik za Zapadni Balkan (političar Zelenih Manuel Saracin), među prvim turnejama u mandatu i za kancelara Olafa Šolca i za ministarku spoljnih poslova Analenu Berboko bio je obilazak tog regiona.

Šolc je početkom maja u Berlin pozvao na razgovore srpskog predsednika Aleksandra Vučića i kosovskog premijera Aljbina Kurtija. I Berlinski proces, kojem je Nemačka glavna pokretačka snaga, nastavlja se samitom 3. novembra u Berlinu.

Dijalog kao pitanje bezbednosti

Najnoviji potez u procesu intenziviranja napora da se reše problemi na Zapadnom Balkanu koji u sebi sadrže opasnost većeg sukoba, jeste da je kancelar svog savetnika za spoljnu i bezbednosnu politiku Jensa Pletnera uključio u proces razvoja dijaloga o normalizaciji odnosa između Beograda i Priština. To je učinjeno u dogovoru s Francuskom, čiji predsednik Emanuel Makron takođe na raspolaganje i kao pomoć specijalnom izaslaniku EU za dijalog Miroslavu Lajčaku, stavlja svog spoljnopolitičkog savetnika Emanuela Bonea.

Početkom nedelje portparol nemačke vlade Štefen Hebeštrajt potvrdio je da već ovog petka (9.9.) Pletner sa svojim kolegom Boneom putuje na Kosovo i u Srbiju, kao pratnja Lajčaku.

„Bezbednost u Evropi, pa tako i stabilnost na Zapadnom Balkanu, od velike je važnosti, kako za kancelara Olafa Šolca, tako i za predsednika Emanuela Makrona. U to spada i jaki angažman za potpunu normalizaciju odnosa između Kosova i Srbije. U senci poslednjih napetosti, oni su svoje spoljnopolitičke savetnike, dakle Jensa Pletnera i Emanuela Bonea, zamolili da specijalnog izaslanika  EU Miroslava Lajčaka direktno podrže u njegovim nastojanjima. Kao prvi korak, oba spoljnopolitička savetnika će u pratnji Lajčaka 9. septembra posetiti Kosovo kako bi se susreli s premijerom Kurtijem, te Srbiju, kako bi se susreli s Vučićem, a sve u cilju ispitivanja opcija za napredak u dijalogu“, rekao je Hebeštrajt pred novinarima u Berlinu.

„Važna je deeskalacija“

Politički analitičari to vide kao dalji korak u jačem angažmanu Nemačke u regionu. „Niko u ovom trenutku ne želi eskalaciju sukoba na Balkanu“, moglo se čuti na marginama rasprave „Pozicija Kosova u pregovorima sa Srbijom“ koja je u organizaciji trusta mozgova Aspen-institut Nemačka održana ove nedelje u Berlinu.

„Činjenica da će Jens Pletner, šef spoljne i bezbednosne politike kabineta saveznog kancelara, sada otputovati na Kosovo i u Srbiju kako bi podržao Lajčaka kao predstavnik Olafa Šolca, još više pokazuje koliku težinu Berlin pridaje dijalogu u senci rata u Ukrajini, koja je u međuvremenu i EU-kandidat“, rekla je za DW Johana Dajmel, nezavisna nemačka ekspertkinja za Balkan.

Ona je dodala da je, nakon opasnih tenzija koje su krajem jula „namerno raspirivane na severu Kosova“ oko registarskih oznaka automobila, kosovsko-srpski dijalog ponovo visoko na dnevnom redu u EU, NATO i SAD. „S obzirom na rat u Ukrajini, važna je deeskalacija“, zaključuje ta analitičarka koja dobro poznaje prilike u jugoistočnoj Evropi.

„Najveći problem koji se mora rešiti“

Prema mišljenju Gorana Buldioskog, direktora kancelarije Fondacije otvoreno društvo u Berlinu, Evropska unija sebi jednostavno više ne može da priušti čekanje. „Mislim da ni EU, a ni Zapadni Balkan nemaju više opcije zbog toga što nesporazumi koji su prisutni u regionu jednostavno traju predugo. U situaciji kada imamo rat i agresiju na Ukrajinu, niko sebi ne može da dozvoli još jedan otvoreni konflikt“, rekao je Buldioski.

Činjenica da Nemačka i Francuska podižu nivo diplomatske aktivnosti u smeru rešavanja sukoba između Srbije i Kosova je, kako smatra Buldioski, poruka regionu da se želi doći na neku drugu poziciju, koja je bolja i za Zapadni Balkan, ali i za Evropsku uniju. „To je pozicija u kojoj nema otvorenih sukoba i previše otvorenih pitanja, a tu je dijalog Beograd-Priština najveći problem koji se mora rešiti“, smatra Buldioski.

On nedavno međusobno priznanje ličnih karata smatra pragmatičnim rešenjem koje će pomoći boljem protoku ljudi i razvoju privrede. „Nakon toga može se razgovarati i o priznavanju nezavisnosti Kosova, koja je neupitna“, smatra Buldioski.

„Loptica je u Beogradu“

Jedan od glavnih izlagača na raspravi o Kosovu u Aspen-institutu, Arber Fetahu, analitičar s prištinskog trusta mozgova Grupa za pravne i političke studije (GLPS), smatra da se sa ovim intenziviranjem diplomatskih aktivnost (ili bolje rečeno – pritiska) predsednik Srbije našao u situaciji u kojoj mora da dođe do nekih rezultata.

„Pritisak je naravno i na Kurtija da se stvari pomaknu dalje, Prištini ne odgovara status kvo, ali mislim da je s aktuelnom ukrajinskom krizom u pozadini i odnosa Beograda prema Moskvi, loptica sada u Beogradu“, zaključuje Fetahu.