Malo je onih koji su pročitali vest da Slaviša Jokanović očekuje novi posao, a da im srce nije zadrhtalo pri pomisli da je upravo to razlog zbog kog se prolongira proglašenje novog selektora Srbije. Nekoliko dana kasnije ipak izgleda kao da je reč o nedostatku rešenja za selektorsku fotelju jer je obelodanjeno o kom, novom, poslu je reč.
On će preuzeti katarsku Al Garafu, na period od dve godine.
Malo je onih koji su pročitali ime Jokanovićevog novog kluba, a da im na pamet nije došlao misao o bacanju bisera u blato.
Samo momenat, možda se nazire smisao, ako se malo začeprka po istoriji.
Deluje neverovatno da metronom jedne velike generacije domaćeg fudbala ne zna šta radi, da odluke donosi ishitreno, ili da rizikuje pri malim šansama da mu se uveća dobitak. Višestruko.
Katarski klub je jedan od najboljih u prvenstvu zemlje organizatora predstojećeg Svetskog prvenstva. Najzvučnije ime koje je sedelo na klupi tog kluba je Brazilac Ziko, a najpoznatiji igrači koji su nosili dres Al Garafe su legendarni Gabrijel Batistuta, Žuninjo Pernambukano i Vesli Snajder. Glavni rival Al Garafe je tim koji sa klupe predvodi legenda Barselone Ćavi. Katarski klubovi su sinonim za bogatstvo.
Pa opet, čini se da je kontekst u kojem se trenutno Jokanović nalazi važniji od ovih slabih argumenata, za račun njegovog novog kluba. Iako novac nikada nije slab argument.
Njegov fudbalski život oivičen je određenim koncentričnim krugovima, koji su se tokom godina uredno zatvarali, dajući mu priliku da preuzme sve veće i veće uloge.
Igračku karijeru započeo je u manjem klubu svog rodnog Novog Sada, da bi dobrim igrama zaslužio priliku da zaigra za Vojvodinu. I to onu šampionsku, sa Ljupkom Petrovićem, Tanjgom, Mihajlovićem, Šestićem…
Jedan krug je zatvorio.
Prešao je zatim u Partizan i tokom perioda provedenog na crno-beloj strani Topčiderskog brda, došao do jednog trofeja u Kupu (prvi po uklanjanju Maršala Tita iz njegovog imena) i jedne šampionske titule.
Ipak, kada je otišao u Ovijedo, nije izgledalo da je potpuno završio posao.
Usledile su dve sezone u tom klubu, još tri u Tenerifama, het-trik protiv Barselone i još poneki bljesak, a onda i kraj španske priče – onako kako je navikao. U dresu Deportiva iz Lakorunje Jokanović je osvojio šampionsku titulu u jednoj od najluđih trka u istoriji La lige, u kojoj su pred poslednje kolo šanse za titulu imali Depor, Barselona i Real Sosijedad. Još jedan zatvoren krug.
Usledio je poziv Klaudija Ranijerija i Čelsija, koji se ne odbija. Ipak, dve sezone i 39 utakmica nisu mu pružili dovoljno prostora za dokazivanje. A i igračka karijera bližila mu se kraju.
Posle nekoliko godina odlučio je da kroz trenerski posao zatvori neke otvorene krugove jer je poznato da nezatvoren krug nije ništa drugo nego beskonačna prava linija koja vas prati tokom čitavog života.
Najpre je to uradio u Partizanu. Ugrabio je dve vezane duple krune.
A onda je otišao na Tajland. Perspektivni trener koji je zasigurno imao i drugačijih ponuda odlučio je da preuzme Muangtong, sa kojim je osvojio šampionsku titulu.
Bio je to prekopotreban reset da bi se zatvorili preostali krugovi. Oni na Ostrvu.
Dva puta je između azijske epizode i sadašnjeg trenutka Jokanović dokazao svoju vrednost – najpre u Votfordu, a zatim i u Fulamu – pa se čini da je vreme za novi reset. I novu azijsku epizodu. U tom smislu, prethodno navedene karakteristike Al Garafe i nisu tako slabi argumenti.
Jedan od najboljih srpskih trenera danas uspešno je završio brojne epizode u Srbiji, Španiji i Engleskoj, što kao igrač, što kao trener, pa je logično da neće da se vraća na staro, a upravo su takve ponude – Midlzbro, VBA – dominirale u prethodnom periodu.
Ostaje nada da će posle Katara Jokanović odlučiti da zatvori jedini preostali krug u svom fudbalskom životu. Reprezentacija čiji je deo bio, mogla je mnogo, više puta, a na kraju nije uradila ništa. Možda bi iz selektorske fotelje Jokan mogao da zatvori i taj krug.
A možda je to samo još jedan neostvaren san, a Slavišu čekaju neki novi krugovi koje treba započeti.
I zatvoriti, naravno.
Tagovi
