Nakon objavljivanja nacrta odluke koja pokazuje da bi većina sudija Vrhovnog suda SAD mogla da poništi presudu „Rou protiv Vejda“, pravni stručnjaci veruju da bi drugi zakoni o individualnoj autonomiji mogli biti u opasnosti, uključujući pravo na pristup kontracepciji.
Zakoni koji široko zabranjuju abortus mogu takođe da zabrane određene oblike kontrole rađanja za koje protivnici pogrešno kažu da deluju kao lekovi koji izazivaju abortus. I odluka Vrhovnog suda koja podržava pravo na pristup kontracepciji, „Grisvold protiv Konektikata“, takođe bi mogla da se nađe na udaru kritike na sličan način kao i Rou, piše Gardijan.
„Ako ovaj [nacrt] mišljenja postane mišljenje suda, Grisvold je ugrožen – nema sumnje“, rekla je Vendi Parmet, iz Centra za zdravstvenu politiku i pravo na Univerzitetu Nortistern.
Sudija Semjuel Alito, u svom nacrtu odluke, tvrdi da je Rou pogrešan zakon. Rou se zasniva na 14. amandmanu, kao i odluke poput „Obergefel protiv Hodžesa“ o istopolnim brakovima, „Loving protiv Virdžinije“ o međurasnim brakovima i „Lorens protiv Teksasa“ o sporazumnom seksu.
Dok Alito izričito navodi da su slični zakoni bezbedni jer se ne bave „moralnim“ pitanjima kao što on kaže o abortusu, nema razloga da se ista logika ne može da se primeni na druge pravne odluke, kažu stručnjaci.
„Ako nacrt postane pravo mišljenje, sva ta pitanja – kontracepcija, sporazumni seks i bračna prava – svakako su u opasnosti“, rekla je Prisila Smit, koja predaje prava i reproduktivnu pravdu na Pravnom fakultetu Jejla. „Definitivno su ostavili širom otvorena vrata.“
Pravo na abortus nije izričito u ustavu, tvrdi Alito u nacrtu. Slično tome, kontracepcija se ne pominje posebno u ustavu.
„Postoji mnogo odluka koje proizilaze iz ideje o ustavnom pravu na privatnost“, rekla je Parmet. „Jednom kada odbacite najpoznatiju odluku u toj kategoriji slučajeva, možete i za svaki drugi slučaj. Pravo na pristup kontracepciji ne može biti osporeno samo po sebi, ali bi moglo biti obuhvaćeno strogim zakonima o abortusu – kako se uvode novi zakoni, tako i stariji državni zakoni pre Roua.
Zagovornici abortusa su pogrešno tvrdili da određene metode kontrole rađanja, kao što su Plan B (pilula za dan posle) i određeni intrauterini ulošci (IUD – spirala), deluju kao abortivne supstance jer mogu da spreče implantaciju oplođenih jajnih ćelija. Ali nema trudnoće bez implantacije, tako da ovi lekovi ne mogu da prekinu trudnoću.
Uprkos tome, „definitivno je moguće“ da neke države mogu krivično da gone osobe koje obezbeđuju kontracepciju za koju tvrde da su abortivne, rekla je Smit, „jer definitivno postoje države koje bi želele da zabrane abortus od trenutka začeća, što znači pre oplodnje, pre trudnoće“.
Neke države bi mogle dalje da preduzmu ove mere kako bi zabranile druge oblike kontracepcije.
„Svet protiv abortusa će definitivno podstaći veliki pritisak da ovo izguraju koliko god mogu“, kaže Smit. „Postoji čitavo krilo ove grupe koje se protivi abortusu koje podržava seksualni odnos samo kada je u kontekstu braka i kada je osmišljen za razmnožavanje. Upotreba kontracepcije tome smeta“.
Na nacionalnom nivou, zagovornici abortusa „postavljaju scenu ne samo za ukidanje zaštite od abortusa, već i za zaštitu prava na život fetusa – fetus je osoba kojoj je pravo na život zagarantovano ustavom“, kaže Smit . „Tamo idemo ako se stvari ne promene.“