Fric je izašao iz spavaće sobe i ušao u trpezariju, na sebi je imao bermude i belu majicu bez ikakvog natpisa, mrmljao je nešto, pričao je sam sa sobom: „Nemam pojma koji je dan, ne znam koliko je sati, nema mi nikakvog natpisa na majici, možda ništa nisam sanjao tokom noći, što je nemoguće, možda se nešto događa sa jebenim naratorom, što je takođe nemoguće, a ne sećam se ni da sam ikad ovoliko pričao sam sa sobom, ne zatvaram usta otkako sam otvorio oči, kako se to inače glupo kaže, kako sam se probudio, tako sam i progovorio, i evo me ovde, u trpezariji, a da nemam pojma gde se nalazim.“ Tu je onda Fric pogledao kroz prozor: „Oh, Konjarnik, sad se sećam, to divno naselje poznato po toplani, jednoj raskrsnici i tri solitera čiji se zadnji spratovi ljuljaju kad duva košava!“ Onda je Fric video na trpezarijskom stolu veliki bokal sa vrućom kafom, napunio je šolju i zapalio je cigaretu: „Nije da se nisam odmorio otkako ne čujem u glavi naratorov glas, i jeste da bez njega nemam pojma ni kakvo je vreme napolju, ali zamorio me je u poslednje vreme svojim glasnim negodovanjem i stalnim žaljenjem nad samim sobom, i gađenjem zbog tog posla koji mora da radi, a jeste mu zajeban i težak posao, uzme mobilni i onda pročita da je ponedeljak i da je tačno osam sati ujutru, kao sada na primer, i onda na Guglu ukuca ‘ekjuveder tačka kom’ i onda kenja o tome koliki je pritisak, iz kog pravca duva vetar i kojom brzinom, onda pogleda kako je na nekoj drugoj destinaciji, pa onda o tome nešto lupeta, i onda uzme da kenja o nama u trpezariji, kao i o ostalim nedužnim građanima.“
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 07. MARTA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
