Obično su rok autobiografije stereotipne, ova knjiga jednog od najznačajnihjih likova iz svetske muzičke industrije nije ni najmanje.
Diskografi i muzičari su deo istog ekosistema, dele isti životni prostor, troše novac sa istog izvora, dele iste narkotike, žene, muškarce. Prednost prvih je što je njihov život satkan od epizoda koje proživljavaju sa svojim pulenima. Simorov život je serijal koji traje preko pedeset godina u kojem su epizode ispisivala neka od najvećih imena popularne muzike. Dovoljno za više života, zar ne?
Kako bi ti opisao Simorov značaj?
Simorova životna priča je paradigma razvoja nezavisne diskografije koja je bila glavni inkubator talenata koji će menjati tok istorije popularne muzike i kulturne obrasce. Njegova karijera je doživela zenit osamdesetih godina, baš u trenutku kada je nezavisna diskografija bila ta koja je diktirala pravila igre. On je u tom prostoru bio najvažniji igrač i praktično je samostalno povezao evropsko i američko tržište i tako globalizovao evropsku andergraund muziku.
Ko bi znao da je Di Di Ramon radio kao muška kurva?
O da! Izuzetna crtica iz istorije rok muzike kakve nećete pronaći u rok biografijama. Ono što me je, između ostalog, privuklo ovoj knjizi jeste i eksplicitni narativ koji se proteže kroz celu knjigu. Simor bez ustezanja i u stilu „nikom ne dugujem ništa“ piše o najneverovatnijim epizodama koje je proživeo sa likovima iz svog filma.
Koje je tebi poglavlje najzanimljivije? Šta je zapravo bilo sa Simorovom ženom?
Zavisi kako čitate knjigu; kao muzički fan, diskograf, kulturolog, antropolog… Ova knjiga može da se čita kao čitanka muzičkog biznisa, kao zbirka trivija o životu muzičkih zvezda, kao istorija razvoja preduzetništva ili razvoja seksualnih sloboda. Tragična sudbina Linde Stajn je flagrantan primer gubitka empatije i eksplozije surovosti koja dominira poslednjih decenija, posebno u medijskom prostoru, i sve nas polako truje.
Knjiga „Pesma Sirene“ dostupna je ovde.