Brigu za sudbinu Boeinga pojačava strah da Federalna uprava za avijaciju ne primeni „prekomernu silu“ regulacije (radikalno povećanje kontrole kvaliteta i standarda bezbednosti) i tako ugrozi konkurentnu sposobnost kompanije i njen opstanak na tržištu. Slučaj Boeing je gorka dilema za regulatore – ako reaguju mlako, ljudi će odustati od putovanja avionom i opredeliti se za, bezbednosno nesigurniji, prevoz automobilom (rizik od smrtnih povreda u vožnji automobilom skoro 24.000 puta veći od rizika letenja), a ako se žestoko obračunaju s Boeingom, onda će još stroži zahtevi za kontrolu kvaliteta i bezbednost povećati troškove proizvodnje ali i finalne cene aviona, što će dovesti do poskupljenja avio-karata i na kraju će (opet) više putnika putovati automobilom a ne avionom. Postoji opravdani strah da cene mogu postati previsoke ili kvalitet može biti prenizak ukoliko regulatorna intervencija države izobliči tržište. „Pitanje javne politike je koji bi način delovanja minimizirao rizik od javne štete“, problematizuju vrednost regulatorne intervencije Piter van Doren i Denis L. Vajsman u tekstu za Kejto institut.
Van Doren i Vajsman razmatraju dve opcije i kažu da je regulacija (kao prva opcija) opravdana, ali samo ako benefiti od intervencije države prevazilaze troškove. Prvi princip koji bi trebalo da vodi bilo koju akciju regulatora jeste da ne čini štetu. Ako država može da interveniše efikasnim protokolima za kontrolu kvaliteta, koji ne dovode do značajnog povećanja cena avionskih karata, može postojati razlog za takvu intervenciju. Državna intervencija je moguća i ako vlada proceni da je proizvođač aviona preveliki da bi propao i da ne dozvoli da Boeing postane još jedna žrtva „večne bure kreativnog uništenja“ (Jozef Šumpeter) zbog dalekosežnih implikacija po nacionalnu bezbednost i američku ekonomiju. Agresivnija regulatorna intervencija danas može sprečiti ozbiljnije probleme sutra, smanjujući trošak poreskim obveznicima. Postoji, međutim, rizik da bi FAA mogla naneti značajnu štetu ako ne uspe da objektivno proceni buduće troškove i benefite bilo koje regulatorne akcije. Regulator (FAA), međutim, može da se odluči (druga opcija) i da ne interveniše ukoliko je uveren da će Boeing dovesti u red (kontrola i bezbednost) svoju proizvodnju. A na to ga u tržišnoj utakmici može naterati samo konkurencija rivalskog Airbusa. U tom slučaju javlja se problem „moralnog hazarda“, odnosno pitanje da li je manje verovatno da će Boeing sam rešiti svoje probleme s kontrolom kvaliteta i bezbednošću ako veruje da će mu vlada pomoći da se spase. „Ne zahtevaju svi ozbiljni problemi skupe lekove“, konstatuju ova dvojica autora i zalažu se za precizno detektovanje izvora problema (menadžment, sistem, inženjering, kultura ili kombinacije faktora).
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 18. JULA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Nedeljnik 653
Tagovi
