Stotine zapečaćenih sudskih dokumenata koji se odnose na preminulog seksualnog prestupnika Džefrija Epstajna biće objavljeni ove nedelje, a očekuje se da se nekoliko istaknutih imena – uključujući britanskog princa Endrua i bivšeg predsednika Bila Klintona – nalaze u tim dokumentima.

Američki okružni sudija Loreta Preska donela je odluku početkom decembra da otkrije sva imena koja se u tužbi spominju, jer ne postoji pravno opravdanje za njihovo prikrivanje.

Nakon 1. januara trebalo bi da se otvore sva dokumenta, piše ABC News.

Dokumenti potiču iz tužbe iz 2015. godine koje se tiču Epstajnove nekadašnje ljubavnice, Žislen Maksvel, koja je se tereti da je omogućila seksualno zlostavljanje Virdžinije Đufre. Đufre ih je takođe optužila da su je primorali da ima seksualni odnos sa princom Endruom i nekoliko drugih istaknutih muškaraca.

Princ Endru je te optužbe negirao i tvrdio da se ne seća da je ikada upoznao Đufre.

Većina istaknutih imena koja se pojavljuju u dokumentima već je poznata jer je na neki način povezana sa Epstajnom; zbog optužbi za prekršaje, zato što je radio za Epštajna, leteo njegovim avionima ili boravio u njegovim domovima. Neka imena su pomenuta i tokom suđenja protiv Žislen Maksvel 2021. godine.

Otvaranjem dokumenata očekuju se dodatne informacije iz zapisa svedočenja „Jane Doe 162“, svedokinje koja je svedočila da je bila sa princom Endruom, kada je imala samo 17 godina, u Epstajnovoj Njujorškoj vili.

Đufre nije iznela nikakve navode o Klintonu i nema naznaka da zapečaćeni zapisi sadrže dokaze o nezakonitom ponašanju bivšeg predsednika. Međutim, njena tvrdnja da je srela Klintona na Epstajnovom privatnom Karipskom ostrvu pojavila se kao sporno pitanje u parnici, koja je rešena 2017.

Prema Maksvelovoj tvrdnji, Klinton nikada nije bio na Malom Sent Džejmsu – Epstajnovo ostrvo – i smatra da je to laž.

Lični dnevnici letova Epstajnovih pilota pokazali su da su Klinton i njegova pratnja mnogo leteli Epstajnovim avionima do međunarodnih destinacija kao što su Pariz, Bangkok i Brunej u 2002. i 2003. Ali ni u jednom od zapisa nema podatak o putovanju bivšeg predsednika na Epstajnovo ostrvo.

Advokati Virdžinije Đufre kontaktirali su Klintonove pravne zastupnike u vezi davanja izjave, ali oni su odgovorili da njegovo svedočenje  ne bi bilo od pomoći. Advokati Žislen Maksvel ova potez nazvali su „trikom za povećanom medijskom pažnjom“.

Klintonovo ime nekoliko puta dovedeno je u vezu sa Epstajnom, uključujući i članak u njujorškom magazinu 2002. godine u kojem je preko svog portparola rekao da je Epstajn bio „veoma uspešan finansijer sa osećajem za globalno tržište ”.

Klinton tvrdi da je prekinuo veze sa Epstajnom 2005. godine nakon što je Epstajn optužen da dovodi maloletne devojčice u svoj dom u Palm Biču. Federalna istraga je obustavljena, a Epstajn se izjasnio krivim po optužbama za pribavljanje maloletnice i navođenje na prostituciju. Dobio je blagu kaznu i registrovan je kao seksualni prestupnik.

Nakon što je Epstajn uhapšen 2019. godine, Klinton je ponovo izdao saopštenje, rekavši da nije razgovarao sa Epstajnom „više od jedne decenije“ i „nikada nije bio na ostrvu Mali Sent Džejms, i „ne zna ništa“ o Epstajnovim zločinima.

Sudski iskazi mogu ponuditi detalje o Epstajnovoj i Maksvelovoj saradnji, trenutno su u fokusu imena koja su se našla u njegovim dnevnicima koji su ove godine objavljeni u Volstrit žurnalu.

Podebljana imena koja se pojavljuju uključuju direktora CIA-e Vilijam Berns i Ketrin Rumler – savetnicu Bele kuće za vreme Obaminog mandata, profesora i aktivistu Noama Čomskog, milijardera Rida Hofmana i Lorensa Samersa, bivšeg predsednika Harvarda i direktor Nacionalnog ekonomskog saveta za vreme Obame.

Spominju se i Vudi Alen, Bil Gejts, Torbjorn Jagland, bivši norveški premijer, bivši izraelski premijer Ehud Barak i bivši predsednik Barklija Džes Stejli.

Epstajnov poznanik rekao je prošle godine za Gardijan da se njegovo ponašanje nije razlikovalo pre i nakon optužbi. „Nije se uopšte promenio“, rekao je. „Morate da shvatite da je u njegovom umu mislio da nije učinio ništa loše i da je imao pravo da se ponaša kako god je želeo ako je imao novca da to pokrije.“

Jutro nakon što je federalni žalbeni sud 2019. godine otkrio prvi set dokumenata, Epstajn je pronađen mrtav u svojoj zatvorskoj ćeliji na Menhetnu, gde je bio do suđenja po optužbama za trgovinu decom. Njujorški medicinski istražitelj su smrt proglasili samoubistvom.

Žislen Maksvel je 2021. osuđena u vezi sa zlostavljanjem i trgovinom maloletnim devojčicama. Nakon presude, njeni advokati su naveli dobrotvorni rad kojim se bavila sa bivšim predsednikom Klintonom u cilju za smanjenje kazne.

Žislen Maksvel osuđena je na 20 godina zatvora.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, pogledajte i upoznajte se sa uslovima i pravima korišćenja.

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.