Slučaj „Jamal“: Kada ruski gas poteče unazad…

Rusija i dalje uz pomoć gasa vodi „hibridni rat“ protiv Evropske unije, smatraju analitičari na Zapadu, ukazujući pritom na slučaj sa gasovodom Jamal. Oni ujedno veruju da – najgore tek predstoji, prenosi Dojče vele.

Gasovodom Jamal gas se obično transportuje iz Rusije za Nemačku. Ali poslednjih nedelja se Jamalom gas prebacuje iz Nemačke nazad u Poljsku kako bi se ublažile nestašice zbog toga što je Rusija smanjila dovod gasa u Poljsku i to u trenutku kada su temperature padale na minus 10. Za one koji su upozoravali da bi Vladimir Putin gas mogao da koristi u hibridnom ratu protiv Zapada i kako bi povećao pritisak da se u rad pusti gasovod Severni tok 2, ovo je posljednji dokaz da Putin taj rat već vodi.

Rusija je 21. decembra smanjila dotok gasa preko Jamala što je odmah prouzrokovalo rast cena na referentnoj holandskoj berzi TTF: 160 evra u poređenju sa 100 evra početkom meseca. Zabrinjavajuća je i činjenica da cene gasa u budžetima za sledeću sezonu rastu. Trgovci dakle ne očekuju da bi Rusija mogla da odvrne ventili kako bi se evropska skladišta napunila.

Prema nemačkoj Saveznoj mrežnoj agenciji, dve trećine gasa uvezenog iz Rusije i ostalih bivših sovjetskih republika dolazi preko gasovoda Jamal koji prolazi kroz Rusiju, Belorusiju, Poljsku i Nemačku.

Putin optužuje Nemačku

Ruski predsednik optužuje Nemačku i Francusku da time što ne sklapaju dugoročne ugovore s Gazpromom i što odbijaju da izdaju dozvolu za rad Severnom toku 2, koji je većinski u vlasništvu državne energetske kompanije Gazprom, „seku granu na kojoj sede“, kako je to rekao Putin.

Gazprom se orijentiše ka dugoročnim ugovorima s fiksnom cenom gasa i praktično više ne prodaje taj energent na dnevnom tržištu. Trenutno se spekuliše zašto se ta energetska kompanija tako ponaša, a jedno od objašnjenja je da Gazprom prvo puni skladišta u Rusiji gde grejna sezona počinje već sredinom septembra.

S druge strane, procenjuje se i da Kremlj na taj način želi da se Severni tok 2 što brže pusti u pogon, da prisili Nemačku da se drži svog dela ugovora, odnosno da pokaže Zapadu da mu je potrebna bezbednost kada je reč o snabdevanju ruskim gasom.

Potpredsednik ruske vlade Aleksandar Novak nedavno je još jednom ponovio da je Zapad sam kriv zbog smanjenih isporuka gasa zbog toga što ne pristaje na dugoročne obavezujuće ugovore s Gazpromom i ne pušta u pogon Severni tok 2. „Neka Zapad pogleda u ogledalo umesto što okrivljuje Gazprom“, rekao je Novak.

Trn u oku Rusiji je činjenica da je projekat Severni tok 2 bio jedan od prioriteta bivših nemačkih vlada, ali to očigledno nije slučaj s novom, koja je na vlasti od početka decembra.

Poljska i Ukrajina optužuju Rusiju

Poljska i Ukrajina pak optužuju Rusiju da svesno smanjuje količine gasa kroz Jamal. Poljska govori o „manipulaciji“ Gazproma, dok Ukrajina ukazuje na to da ruska energetska kompanija šalje manje gasa nego što je to dogovoreno ugovorom iz 2019. Ukrajina raspolaže tranzitnim kapacitetima dvostruko većim od Severnog toka 2, ali te kapacitete, tvrde u Kijevu, Gazprom svesno ne koristi.

„Onda kada Kremlj i njegovi jastrebovi u energetskom sektoru kod onih koje smatraju protivnicima nanjuše znakove slabosti i političke gluposti, oni jednostavno ne mogu da odole i kreću u napad, bez obzira na to što bi to dugoročno moglo strateški da naškodi i samoj Rusiji“, kaže za DW bivši diplomat EU Albreht Rotaher.

On smatra da to ima veze s novom nemačkom socijaldemokratsko-zeleno-liberalnom vladom – neiskusnom i sklonom moralisanju. To se, kaže, posebno odnosi na Zelene, jer, ako se ostvare njihovi ekološki ciljevi, to bi moglo ozbiljno da ugrozi ruske interese vezane za fosilna goriva.

„Potreba da se pokaže ko je ’gazda u kući’ i održi lekcija iz energetske politike moći, dolazi u trenutku kada Evropa prolazi kroz vrlo hladu zimu, kada su solarni paneli pokriveni snegom, a vetra nema“, kaže Rotaher.

S njim se slažu i drugi analitičari, poput Benjamina L. Šmita iz Centra za evropsku političku analizu. On kaže da pitanje snabdevanja energijom Kremlj potpuno otvoreno koristi kao oružje.

Slaže se i Ana Mikulska iz Centra za energetska, i dodaje: „U principu, svaki od tih elemenata – ograničena skladištenja, isporuka samo onih količina koje su dogovorene i povratna emisija gasa prema Poljskoj – jesu legitimne, jer tako funkcioniše tržište. Ali, ako ih stavimo u aktuelni kontekst nedostatka energenata u Evropi, onda se javlja ozbiljna sumnja u to da li je reč o logičnom tržišnom ponašanju Gazproma.“

Rizično ponašanje Nemačke

Albreht Rotaher smatra pritom da se i Nemačka „ponaša rizično“ sledeći „opasnu agendu“ brzog prestanka proizvodnje energije iz fosilnih goriva. „Nemačko odustajanje od nuklearne energije, uglja i na kraju nafte je, s obzirom na to da obnovljivih izvora energije još nema u dovoljnoj količini, voda na mlin Rusije“, kaže nemački diplomata.

Rotaher ukazuje da je zavisnost od ruskog gasa u EU samo u tok jedne godine porasla s 40 na 53 odsto, ali i na činjenicu da u Severnom i Baltičkom moru nema terminala za ukapljeni gas, što bi bila eventualna alternativa ruskom gasu. Osim toga, nastavlja nemački diplomata, institucije EU razdvajaju spoljnu od energetske politike, a zemlje-članice često teže konfliktnom stavu.

„Ovo što vidimo sada, s gasom koji se preko Jamala vraća iz Nemačke u Poljsku, to je samo predigra mnogo većih stvari“, kaže Rotaher i zaključuje: „Možemo da očekujemo još oštrije epizode.“