Jedan privatni – ako je išta više privatno? – snimak od prošle nedelje obeležio je dosadašnji deo izborne kampanje. Objavljen je snimak na kojem se nalazi Đorđe Miketić, funkcioner stranke Zajedno. Miketić se nakon toga povukao iz kampanje (ne i odustao od kandidature) uz napomenu da ne želi da „javno blaćenje i tabloidni napadi na njega ugroze kampanju koalicije Srbija protiv nasilja„.
Slučaj Miketić otvorio je, čini se, Pandorinu kutiju, ako ne i produbio dno (ne)političke borbe u Srbiji, ali i postavio pitanja o tome ko (ne) sme da objavljuje snimke i privatna dopisivanja. Bilo da je reč o javnim ličnostima ili ne.
Advokat Viktor Gostiljac za Nedeljnik se osvrće na Miketićevu izjavu da je pribavljanje ovog snimka posledica nezakonitih radnji službe bezbednosti. Kaže da bi, u tom slučaju, bilo jasno da služba nije doživela nikakvu transformaciju u modernu, korisnu i neophodnu organizaciju koja radi za opšti interes već da nije daleko odmakla od svog udbovskog nasleđa.
„U prirodi takvog razmišljanja je da ne podnosi nekontrolisane pojave i aktivnosti i ono se ne može prilagoditi demokratskom političkom sistemu. Politički sistem, sa svojim institucijama, tada postaje forma, a iza kulisa, događajima upravlja Služba. To je, verovatno, san svake naše Službe bezbednosti i njihov zamišljeni raj. Suvišno je reći da se to uvek čini za račun vlasti, još od Nušićevog ‘Sumnjivog lica’, preko Rankovića, Jovice Stanišića, pa do danas. Uticaj Službe, dakle, nikako nije eksluzivitet ovog vremena. Međutim, čini se da su nekadašnji rukovodioci Službi bili pametniji, jer je BIA svojim dilentantskim saopštenjem u mnogome doprinela svojoj kompromitaciji. Ona, najpre, biva uvučena u ogavnu, dnevno-političku, predizbornu intrigu, a potom, ulazi u javnu raspravu sa jednim građaninom, što je nespojivo sa Službom bezbednosti“, priča naš sagovornik.
Nema sumnje da je Miketiću narušen politički ugled. Za razliku od političkih posledica ovog događaja, pravna strana je nedvosmislena, kaže Gostiljac: „Niko nema pravo neovlašćenog pristupa ličnim podacima građana, niti ima pravo da te podatke koristi, a naročito nema pravo da ih javno objavljuje.“
„U smislu Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, i fotografija ili video zapis na našem telefonu predstavljaju tzv. lični podatak. Zapravo, bilo koji podatak pomoću kojeg se može utvrditi identitet određenog lica smatra se ličnim podatkom: ime, adresa, telefonski broj, biometrijski podaci, podaci o obrazovanju, plati, kreditnom zaduženju i sl – sve su to podaci o ličnosti i ne smeju biti zloupotrebljeni“, rekao je Gostiljac.
Ovo je još jedna u nizu situacija koja uživa i ustavnu i krivično-pravnu zaštitu. Ustav Republike Srbije garantuje niz ljudskih prava, ali čini se da kada se ona ipak prekrše, igra prelazi u „puj pike ne važi“. Garantovana je Ustavom i zaštita podataka o ličnosti.
„Krivični zakonik propisuje u svom članu 146, krivično delo Neovlašćeno prikupljanje ličnih podataka, kao jedno od krivičnih dela protiv sloboda i prava čoveka i građanina. Dakle, da bi neko mogao da ima uvid u sadržaj nečijeg telefona, mora postojati kontekst. Taj kontekst je krivični postupak u kome sud određuje određenu dokaznu radnju sa obrazloženom naredbom i to je jedini slučaj u kome bi neko treći mogao da razgleda sadržinu nečijeg telefona, i da te podatke koristi samo u svrhu postupka. Kako ovde tog konteksta nema, jasno je da nema ni zakonitog korišćenja predmetnog video-zapisa“, kaže Nedeljnikov sagovornik.
Dodaje da javna najava celog slučaja od strane predsednika Republike ima sve odlike političke ucene.
„To za jedno kritičko javno mnjenje može biti zastrašujuća stvar, ali je za predsednika, očigledno, sasvim prirodna, jer ne bi to učinio. To se uklapa u tu estetiku koju je kod nas promovisao Vojislav Šešelj i mi danas živimo u plodovima njegovog rada i onih koji su odrasli s njim. Ali, po svakom merilu, to je potez koji je nedostojan funkcije predsednika Republike i zato se svi možemo osetiti poniženim. Meni je nejasno, zašto je jedan prljavi posao morao obaviti predsednik lično, zašto mu to prija? Sa druge strane, u normalnom političkom sistemu, sam protagonista objavljenog snimka bi morao okončati svoje političke ambicije i povući se sa političke scene. Skandal je isplivao i to mu je. Mislim da bi opozicija morala da se jasnije i hrabrije odredi po ovom pitanju“, priča on.
A sankcionisanje? Teška priča.
„Što se sankcije tiče, u konkretnom slučaju, trenutno možemo govoriti samo o političkoj sankciji. Miketić je već trpi a da li će vlast ovom političkom ucenom profitirati ili izgubiti, videće se uskoro.“
Na kraju, i poznati advokat potcrtava da u Srbiji ne postoji razvijeno javno mnjenje koje bi ovakav postupak zdušno osudilo, pa i kaznilo uskraćivanjem poverenja.
„Kod nas se više gleda da li je u pitanju naš čovek ili ne“.
Tagovi
