Većina nemačkih klinika završiće godinu u finansijskom minusu. Kažu, manje je pacijenata jer su kapaciteti oslobođeni za bolesne od kovida – a njih nije bilo toliko. Kritičari pak kažu da pacijenata inače ima previše, prenosi Dojče vele.
Nemačka ima četiri puta više kreveta na odeljenjima intenzivne nege od Velike Britanije, šest puta više od Švedske i duplo više od Francuske. Ipak, u Nemačkoj se plaše prepunih jedinica intenzivne nege, pa čak i mogućnosti da će morati da se uvede trijaža, odnosno da će lekari morati da odlučuju koga ima smisla lečiti, a koga ne.
Za takvu situaciju postoji više razloga, ukazuje lekar Rajnhard Buse, profesor na Tehničkom univerzitetu Berlin i član Stručnog savetodavnog odbora nemačkog Saveznog ministarstva zdravlja. „Jedan je to što, u poređenju s drugim zemljama, u Nemačkoj više pacijenata obolelih od korone završi na odeljenjima intenzivne nege – oko tri puta više nego npr. u Holandiji ili Danskoj, i čak četiri puta više nego u Velikoj Britaniji.“
To se događa zato što je broj zaposlenih na odeljenjima intenzivne nege u Nemačkoj veći nego na drugim odeljenjima, objašnjava Buse u intervjuu za list „Velt“. „Danska to radi drugačije. Za svaki krevet na normalnom odeljenju ona angažuje skoro isti broj medicinskog osoblja kao i na nemačkoj jedinici intenzivne nege. To ne znači da Danci imaju više medicinskog osoblja, već samo da ima manje nepotrebnih kreveta.“
Bolnice u gubicima
Pri tom čak 60 odsto bolnica u Nemačkoj računa da će biti u finansijskom minusu za 2021. godinu, pokazuje tzv. „Bolnički barometar“ koji redovno objavljuje Nemačko udruženje bolnica. Kako se navodi, time se u odnosu na prošlu godinu udvostručuje broj klinika koje su u gubicima.
Svaka druga bolnica ima manje pacijenata nego prošle godine. Kako prenosi „Redakcijska mreža Nemačke“ (RND), razlog za to je otkazivanje operacija i zahvata kako bi se čuvali kapaciteti za kovid-odeljenja. Dodaje se da mnogi pacijenti odlažu odlazak na terapije ili operacije iz straha od zaraze.
Kako navode u Udruženju bolnica, stanje je najlošije još od 2000. godine. Svega jedanaest odsto bolnica trenutno ocenjuje finansijsku situaciju kao dobru. Za iduću godinu tek 22 odsto očekuje poboljšanje.
„Zlatno doba“ za bolnice?
„Nemačkim bolnicama je u interesu da budu pune, a to važi i za jedinice intenzivne nege“, kaže Buse. On smatra da su poslednjih godinu i po dana za bolnice „bile zlatne“, jer su mnoge od njih zaradile više novca od paušalnih naknada i dodatnih kreveta intenzivne nege nego što bi to bilo moguće u normalnom radu.
„Reč je o 14,5 milijardi evra za godinu i po koji su se samo od poreskih prihoda slili u bolnice. A tu su i redovna sredstva iz obaveznog zdravstvenog osiguranja“, naglašava dr Buse.
On ukazuje da polovina pacijenata koji se leče u bolnicama u Nemačkoj dolazi tamo bez prijema, najčešće iz hitne pomoći. „Verovatnoća da će bolnica zadržati takvog pacijenta na lečenju je skoro 50 odsto, što je u poređenju s drugim zemljama neverovatno mnogo. Obično je taj procenat upola manji, oko 25 odsto.“
Osim toga, dodaje Buse, na nemačkim odeljenjima intenzivne nege ima teško bolesnih ljudi koji imaju veoma male šanse za preživljavanje, čak i uz upotrebu najsavremenije opreme. „Prvo što bi trebalo da uradimo posle pandemije jeste da utvrdimo ko se sve leči na odeljenjima intenzivne nege. Moramo da se zapitamo šta mi tamo radimo.“
Manjak osoblja ili višak pacijenata?
Nemačko udruženje bolnica posebno ukazuje na problem manjka osoblja. Četiri petine klinika navode da imaju teškoća da nađu medicinske sestre i tehničare za obična odeljenja i odeljenja intenzivne nege. Širom Nemačke ima 22.300 upražnjenih radnih mesta za negovatelje.
Broj nepopunjenih mesta se utrostručio u poslednjih pet godina. „Manjak osoblja je najhitniji problem zdravstvene politike“, kaže predsednik Udruženja Gerald Gas.
Rajnhard Buse i tu ima drugačije mišljenje: „Nemamo premalo osoblja, imamo previše pacijenata. U proseku je pre korone u bolnicama u Nemačkoj svakog dana bilo po 380.000, a trenutno ih je inače samo oko 325.000. Da smo imali strukturu kao u Danskoj, pre korone bi ih bilo 160.000, odnosno manje od polovine. To znači da bi u Nemačkoj bilo duplo više medicinskog osoblja po pacijentu.“
„Ako biste pitali rukovodstvo“, zaključuje Rajnhard Buse, „oni bi vam rekli: treba nam toliko bolnica, jer imamo toliko pacijenata. Ja mislim drugačije: imamo toliko pacijenata, jer imamo toliko bolnica. To je kao pitanje šta je starije, kokoš ili jaje.“
Tagovi
