Svakom ko ne pristane na negativne kamate za depozite novca u banci ili štedionici – preti gašenje računa. Nekoliko banaka je već izbacilo bogatije klijente. Ali veliki talas gašenja računa tek sledi – za male štediše, piše Dojče vele.
Godinu dana nakon Štedinoce Diseldorfa, i druge banke i štedionice su već izbacile svoje bogate klijente – koji nisu hteli da prihvate negativne kamate, takozvane naknade za čuvanje novca na njihovim računima. Na primer, Postbanka je prekinula poslovne odnose sa nekoliko klijenata koji su imali depozite veće od 50.000 evra.
Prema rečima portparola Dojče banke, kod njih se radi o nekoliko izolovanih slučajeva. „Na naše žaljenje, morali smo da prekinemo poslovni odnos sa nekoliko klijenata“. On nije želeo da navede tačan broj pogođenih klijaneta. Međutim, kaže da do sada je pronađeno rešenje sa većinom klijenata Dojče banke.
I Štedionica Dortmund je takođe ugasila više računa klijenata, „Handelsblat” izveštava o 15 slučajeva. Štedionica Diseldorf je pre godinu dana izbacila dvadesetak bogatih klijenata koji nisu hteli da prihvate kaznene kamate na tekući račun.
I druge banke prete svojim klijentima raskidom – odnosno gašenjem računa. ING, na primer, razmatra da takve mere uvede za klijente koji ne prihvataju nove odredbe i uslove o naknadama za čuvanje novca – već u narednih nekoliko nedelja.
„U slučaju malog četvorocifrenog broja (dakle nekoliko hiljada) klijenata koji se nisu složili sa novim sulovima ni nakon ponovljenih opomena, sada ćemo preduzeti ovaj korak i raskinuti poslovni odnos u aprilu uz razuman otkazni rok“, odgovorio je portparol Direktne banke na pitanje.
Komercbank ili na primer Berlinska Štedionica još uvek čekaju i oslanjaju se na sporazumna rešenja sa klijentima.
Zaštitnici potrošača upozoravaju na neprofitabilne alternative
Zaštitnici potrošača upozoravaju na „skupe i rizične alternative ako se odbije plaćanje naknada za državnje novca u banci“.
Nils Nauhauzer, finansijski stručnjak u potrošačkom centru u Baden-Virtembergu kaže da „banke koriste pretnje naknade za držanje para u banci, a odnedavno i visoku stopu inflacije da prodaju investicione proizvode kao što su mešoviti fondovi, standardizovano upravljanje imovinom i privatno penziono osiguranje onima koji traže savet, za šta dobijaju visoke provizije. Oni koji žele da izbegnu negativne kamate brzo završe u zamci provizija banaka“.
Sve više banaka i štedionica od svojih klijenata zahteva naknadu – za to što drže pare kod njih na računu. Prema nedavnoj proceni, 449 od oko 1.300 njih sada zaračunava negativnu kamatu iznad određenih iznosa na tekući račun.
Ti iznosi počinju već od 5000 evra.
Zaštitnici potrošača smatraju da su te naknade nelegalne – a to su potvrdila i dva suda. Okružni sud u Berlinu, kao i Okružni sud u Diseldorfu, proglasili su naknade za novčane depozite neprihvatljivim pod određenim uslovima. Regionalni sudovi u Lajpcigu i Tibingenu, s druge strane, nemaju prigovora – pa je pravna situacija stoga još uvek nejasna.
Sve zavisi od ECB
Eventualni zaokret u kamatnim stopama bi ovu diskusiju uskoro mogao učiniti suvišnom. Nekoliko banka je najavilo da će ukinuti naknade ako Evropska centralna banka (ECB) ukine kaznene kamate za banke.
„Čim ECB okonča politiku negativnih kamatnih stopa, povući ćemo obaveznu naknadu za naše privatne klijente“, obećava ING.
To nije teško, kaže Nauhauzer. U mnogim ugovorima o naknada za čuvanje depozita u bankama je povezana sa kamatnom stopom ECB.
„Ako kamatna stopa ECB poraste na nulu, naknada za depozite se automatski smanjuje.“
„Situacija sa naknadama za depozite bi uskoro mogla da se ublaži“, smatra bankarski ekspert Hans-Peter Burghof sa Univerziteta Štutgart-Hohenhajm.
S druge strane, verovatno će i dalje biti veliki broj otkaza od strane klijenata koji, nakon prošlogodišnje presude Saveznog suda pravde (BGH) o povraćaju naknada, ne prihvataju nove poslovne uslove banaka. „Banke se neće boriti za svoje naknade za čuvanje novčanih depozita klijenata, ali tim više za svoje uslove“, rekao je Burghof za tagesšau.de.
Mnogim malim štedišama preti gašenje računa
Trenutno je u mnogim bankama samo oko 70 odsto klijenata pristalo na nove uslove. Sada banke odrađuju preostalih 30 posto. Banke će najaviti raskid poslovnog odnosa kada se postigne stopa odobravanja novih uslova od 85 do 95 odsto, kaže Oliver Mihm, direktor bankarske konsultantske firme Investors Marketing. On predviđa sve veći broj gašenja računa. Ali to neće biti veliki, brutalni talas gašenja računa, kaže on.
Neke banke i štedionice još čekaju. Na primer, Post banka svojim klijentima koji imaju kod nje žiro račiun i koji još nisu pristali na nove uslove daje vremena do juna.
Srednje petocifreni broj klijenata (dakle nekoliko destina hiljada) Postbanke sa žiro-plus računom dobio je ponudu novog „proizvoda“ koja „nije skuplja od prethodnih ponuda za istu uslugu, broj računa i IBAN“, odgovrio je portparol Dojče banke na pitanje tagesschau.de .
Do sada je više od 90 odsto klijenata Postbanke, Dojče banke i Norisbanke pristalo na nove uslove, naglasio je portparol. Međutim, u maju bi trebalo bi da bude promena i talasanja – kada je reč o nemačkim privatnim klijentima. „Mnogi će promeniti banku“, predviđa bankarski stručnjak Burghof.
ECB – negativne kamate od 2014.
ECB je prvi put 2014. snizila takozvanu depozitnu stopu na ispod nula procenata. Od tada banke moraju da plaćaju kamatu ako preko noći parkiraju višak novca kod centralne banke – a kamatna stopa je trenutno minus 0,5 odsto.
Od jeseni 2019. međutim, ECB odobrava i izuzeća za banke, tako da se kamata više ne naplaćuje na sv parkirani viška sredstava. ECB međutim ostavlja otvorenim kada će kamate biti podignute.
Tagovi
