Kada su imigracione službe Australije zabranile Novaku Đokoviću da uđe na teritoriju te zemlje, malo kome je bilo jasno kako funkcionišu „čvrste granice“ koje su tamošnji političari dodatno očvrsnuli u eri pandemije koronavirusa u sklopu njihove stroge strategije „nula kovida“. Kada je sudija Keli oslobodio Đokovića bilo je onih koji su slavili, onih koji su bili iznenađeni – pozitivno ili negativno – ali i dalje većini većina događaja nije bila jasna. A kada je ministar za imigraciju na osnovu svog „zdravog razuma“ doneo odluku da ponovo ukine vizu Đokoviću, već nikome nije bilo razumno kako jedan ministar ima takozvanu „božansku moć“ da nekog deportuje i zaobiđe odluku suda.
Ipak, tamo daleko i tamo dole, javili su se stručni da pojasne kako je došlo do sage koja je ovog januara zasenila Australijan open, i više od toga. Pravnica Sangita Pilaj iz Kaldor centra za izbegličko međunarodno pravo pri Univerzitetu Novi Južni Vels u Sidneju, ekspert za imigraciono pravo, prethodnih nedelja često je citirana u svetskim medijima izveštavajući o slučaju srpskog tenisera, a u ekskluzivnom intervju za Nedeljnik govorila je o čitavom slučaju i do detalja analizirala kako ona gleda na njegove moguće posledice.
Kako vidite čitavu Sagu?
Mislim da je Novakova jedina ‘greška’ bila što je odlučio da se ne vakciniše. Mnogi ljudi u Australiji i teniskoj zajednici širom sveta ističu da se ne bi našao u ovoj poziciji da je bio vakcinisan. To je možda tačno, ali takođe mislim da postoje greške u sistemu koji je Australija primenila ovde.
U idealnom slučaju, savezna vlada, vlada Viktorije i Tenis Australija bi mogli da postignu dogovor o tome šta igrači i njihovi timovi za podršku treba da urade da bi bili u skladu sa australijskim saveznim i državnim zakonom, tako da je jasna komunikacija mogla da se pruži onima koji prisustvuju Otvoreno pre njihovog dolaska.
Savezna vlada je primenila različite standarde na granici na igrače koji su tražili medicinsko izuzeće zbog nedavne infekcije (na primer, Renati Voračovoj je bilo dozvoljeno da uđe, a Novaku nije), a zatim su više ljudi koji su prisustvovali Openu otkazali vize nakon što im je dozvoljeno da uđu. Novaku je prvobitno otkazana viza na osnovu toga što nije ispunjavao uslove za ulazak. Njegova viza je potom vraćena nakon što je ministar priznao da je proces koji je usledio za ovo prvo ukidanje bio pogrešan. Onda je viza ponovo ukinuta, po sasvim drugom osnovu.
Sve ovo ukazuje na stvarni neuspeh procesa od strane vlade i da je vlada mogla da uradi mnogo bolji posao uspostavljanja standarda za ulazak i jasnog saopštavanja igračima, njihovim timovima za podršku i državnim zvaničnicima.
Da li vas je odluka iznenadila?
Odluka me nije iznenadila, ali to je uglavnom zato što je Đoković imao tako težak slučaj pred sobom. Zaista nije potrebno mnogo da se donese odluka da bi neko „mogao“ da predstavlja rizik po javno zdravlje, bezbednost ili red na način koji „nije iracionalan“.
Kada je ministar za imigraciju po drugi put ukinuo Đokoviću vizu, on se oslonio na veoma široka ovlašćenja koja imaju samo on ili ministar unutrašnjih poslova, lično. Kada se osobi ukine viza pod ovim ovlašćenjem, ona ima veoma ograničene mogućnosti za žalbu. Obično ljudi mogu da traže da se ukidanje vize revidira putem procesa koji ispituje da li je u datim okolnostima mogla biti doneta bolja ili pravednija odluka. Ali ovo nije dostupno kada ministar otkaže vizu koristeći jedno od svojih ličnih ovlašćenja, kao što je učinio u ovom slučaju.
To je značilo da je Đokovićeva jedina opcija bila da traži sudsko preispitivanje, a razlozi po kojima je mogao da ospori odluku bili su veoma uski. Da bi odluka bila poništena, Đoković je morao da utvrdi da je ministar postupio „iracionalno“ ili „pravno nerazumno“ kada je odlučio da ukine vizu. Pošto je ministar koristio tako široka ovlašćenja, Đokovićevim advokatima je ovo bio veoma težak slučaj da to ospore.
Dakle, pravno posmatrano, odluka je legitimna?
Odluka je legitimna, ali ono što je važno da se napomenne jeste da je pitanje koje je razmatrao Federalni sud jako usko u pogledu mogućnosti drugačije odluke. Kako je glavni sudija Džejms Alsop rekao kada je doneo odluku: „Sud je mogao samo da proveri da li je odluka ministra za imigraciju da ukine Novakovu vizu bila ‘iracionalna’ ili ‘pravno nerazumna’. Sud nije bio u mogućnosti da ispita mudrost ili pravičnost odluke. Moglo je samo da se utvrdi da li je ministar za imigraciju prekoračio granice svojih ovlašćenja.
Da li je ranije bilo ovakvih slučajeva?
Postoje slučajevi u kojima su odluke ministara o ukidanju viza bile „iracionalne“ ili „pravno nerazumne“. U jednom primeru, čoveku, Džan Hilis, koji je živeo u Australiji od prve godine, otkazana je viza na osnovu toga što je pao na testu „dobrog karaktera“. Hilis je ranije bio član motociklističke bande zvane „Mongoli“. Ministar je sumnjao da su Mongoli umešani u kriminalne aktivnosti. Iako je on napustio bandu i osnovao porodicu. Sud je poništio odluku o ukidanju Hilisove vize, utvrdivši da je „očigledno nerazumna“ i da nema „bilo kakvo razumljivo opravdanje“.
Tu je i slučaj porodice Murugapan, tamilskih tražilaca azila koji su se naselili u gradu Biloela u centralnom Kvinslendu pre nego što su im zahtevi za azil odbijeni, koji nije toliko sličan Đokovićevom, ali je uporediv jer je to još jedna situacija u kojoj bi ministar za imigraciju mogao da iskoristi široka ovlašćenja koja su mu lično data, ali u kojoj je odlučio da to ne čini. Pored širokih ovlašćenja za ukidanje viza, ministar ima ovlašćenje da svakom licu dodeli bilo koju vrstu vize, ako je to u javnom interesu. Postoji mnogo razloga zašto bi davanje viza porodici Murugapan bilo u javnom interesu. Iako je utvrđeno da nisu izbeglice iz Šri Lanke, ova procena je zasnovana na informacijama o okolnostima u Šri Lanki za koje je sud u Ujedinjenom Kraljevstvu od tada utvrdio da su zastarele i netačne. Dvoje dece u porodici, rođeni su u Australiji i veći deo života proveli su u pritvoru. Omiljeni su u zajednici Biloela, koja je pokrenula aktuelnu kampanju da im se dozvoli povratak u zajednicu.
Činjenica da je ministar za imigraciju odlučio da iskoristi svoje lično diskreciono pravo da po drugi put ukine Đokovićevu vizu, ali da nije odlučio da iskoristi diskreciono pravo koje ima na raspolaganju da dodeli vize porodici Murugapan – ili izbeglicama koje su pritvorene u hotelu Park gde je Đoković bio pritvoren nekoliko dana – rasvetljava kako je on birao kada će da koristi veoma široka ovlašćenja koja su mu data.
Kakve bi mogle da budu posledice ovog slučaja?
Realne posledice i porazan rezultat slučaja Đoković, mogao bi da bude da članovi australijske zajednice počnu da se uzdržavaju od slobodnog izražavanja svojih stavova zbog straha od mogućnosti ukidanja vize.
Ministar je Đokoviću ukinuo vizu sa obrazloženjem da je postao ikona antivaksiera i da bi njegovo prisustvo u Australiji moglo dovesti do toga da se manje ljudi odluči za vakcinaciju ili do građanskih nemira. Ministar nije pitao Đokovića o aktuelnim stavovima o vakcinaciji pre ukidanja vize, jer je ocenio da je način na koji javnost percipira Đokovića važniji od onoga šta su njegovi stavovi zapravo.
Mislim da slučaj pokazuje da je ministar u mogućnosti da otkaže vizu osobi koja je već ušla u Australiju na osnovu toga što bi ona mogla da bude povezana – čak i protiv svoje volje – sa političkim stavom sa kojim se australijska vlada ne slaže. Ovo mi se čini veoma opasnim. To bi, na primer, moglo da dovede do toga da se drugi plaše da slobodno izraze politička mišljenja, jer im se ne bi ukinule vize po sličnoj osnovi.
U novom Nedeljniku koji je na kioscima od 20. januara čitajte veliku analizu o epilogu i posledicama deportacije Novaka Đokovića. O tome za novi Nedeljnik ekskluzivno govore Asanžov advokat Greg Barns i ekspertkinja za imigraciono pravo Sangita Pilaj.
Svi čitaoci na poklon dobijaju novi broj Mond diplomatika na srpskom
Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs
Tagovi
