„Širi se poput šumskog požara“, tako je Pavel Durov opisao popularnost i rasprostranjenost svoje platforme Telegram. Podeljena su mišljenja oko ove aplikacije, ali činjenica jeste da ovu mrežu koristi 900 miliona ljudi mesečno, što je stavlja na šesto mesto najkorišćenijih aplikacija. Kako je sedište kompanije u Dubaiju u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, mestu koje „nije geopolitički povezano ni sa jednom od velikih supersila“, navodi se da je fokus Telegrama na privatnost kao i da je „važno imati ovakvu platformu koja je neutralna za sve“. Ono čime je ova aplikacija prikupila veliki broj korisnika je što nudi potpunu bezbednost prilikom razmene poruka ili fajlova.
Međutim, postoje razne priče vezane za Telgram koje nisu baš u pozitivnom svetlu. Kao ni najnovija vest – da je osnivač pomenute društvene platforme, Pavel Durov, uhapšen.
Nakon što je iz Azerbejdžana sleteo, u pratnji svog telohranitelja i supruge, osnivač Telegrama priveden je na areodromu Burž u predgrađu Pariza. Durov, koji ima dvojako državljanstvo (rusko i francusko), priveden je po nalogu u vezi sa prekršajima njegove aplikacije, tačnije jer nije preuzeo mere za suzbijanje kriminalne upotrebe platforme Telegram, kao i da nije sarađivao sa organima za sprovođenje zakona. Istraga se navodno vodi zbog nedostatka uređivanja sadržaja, a prema pisanju lokalnih francuskih medija, francusko pravosuđe smatra da je Durov umešan u brojna krivična dela i mogao bi da se suoči sa optužbama za terorizam, trgovinu drogom, prevaru i pranje novca.
Kako francuski TF1 navodi Durov je znao je da je tražen i do nedavno je izbegavao da dođe u Francuskoj zbog toga, tako da je i dalje nejasno zašto je sada ipak došao.
Nakon privođenja Durova, Telegram je objavio saopštenje: „Telegram se pridržava zakona EU, uključujući Zakon o digitalnim uslugama – njegova moderacija je u okviru industrijskih standarda i stalno se poboljšava. Apsurdno je tvrditi da su platforma ili njen vlasnik odgovorni za zloupotrebe na njoj“
Istražni sudija koji vodi slučaj produžio je u nedelju pritvora Durovu i koji može trajati najviše 96 sati, rekao je izvor blizak istrazi. Kada se ta faza pritvora završi, sudija može da odluči da Durova oslobodi ili podnese tužbu i odredi dalji pritvor.
Ruska ambasada u Parizu zatražila je od francuskih vlasti da navede razloge za privođenje Durova, navodeći da su one do sada odbijale da sarađuju po tom pitanju. Durov je Rusiju napustio još 2014. godine, kada je odbio da se povinuje zahtevima Kremlja da ugasi opozicione grupe na platformi VK koju je tada osnovao.
Ovaj slučaj bi potencijalno mogao da utiče na buduću politiku i moderiranje sadržaja na ostalim društvenim mrežama. Pa se tako prvi u redu da prokomentariše našao vlasnik platforme X, Ilon Mask, koji se takođe suočava sa optužbama za širenje dezinformacija, i ceo slučaj Durova opisao je kao cenzuru.
