Jedan penzionisani pripadnik KOS-a objašnjava za novi Nedeljnik kako je došlo do snimanja Špegelja.
On je kao general vrlo dobro znao mnoge pripadnike KOS-a, pa oni nisu mogli da mu se približe i saznaju o planovima koji se prave.
Špegelj je u to vreme stalno dolazio na poligon Gakovo blizu Virovitice gde je upravnik i organ bezbednosti bio Vlado Jagar, inače Špegeljov zemljak iz Starog Gradca. Iako se o tome pisalo, nije bio sin Špegeljeve sestre. Jagar je te 1990. godine primljen kao oficir po ugovoru u KOS. Špegelj je, dakle, u njega imao poverenje, stalno je dolazio i otvoreno pričao o planovima za naoružavanje i početak sukoba sa JNA u Hrvatskoj. Međutim, Jagar je, kao mladi oficir, jugoslovenske orijentacije, sve prijavio starešinama. Brzo je odlučeno da se njegova porodična kuća u Starom Gradcu stavi pod video i audio nadzor i da se prati šta se dešava. Na osnovu tih, ali i drugih informacija planiralo se onih sedam akcija zaplene oružja i hapšenja Špegelja i ostalih.
Kada je snimak objavljen na Televiziji Beograd, Jagar je otkriven. Kako se sve odigravalo u njegovoj kući, nije bilo nikakve sumnje da će Špegelj i ostali njega osumnjičiti da je „izdao“.
Vojska je izvukla u Beograd prvo njegovu porodicu, a onda je i on dobio prekomandu. Radio je u Beogradu godinu dana, tokom kojih je dobio čin kapetana prve klase i Orden za hrabrost. U maju 1992. mu je „savetovano“ da ne dolazi na posao, zbog sumnje da je hrvatski špijun. Na posao nije dolazio do 1998. godine kada je penzionisan. U međuvremenu, kuća u kojoj je sniman Špegelj je srušena. Bilo je to prvo ratno rušenje kuće.
U Beogradu je dobio i kredit kod vojnog servisa za koji su mu bila potrebna dva žiranta. Tek nedavno je ceo kredit u potpunosti otplatio.
Umro je u februaru ove godine i sahranjen je na Bežanijskom groblju.
Ceo tekst „A kako to radi vojna služba“, sa tajnama iz arhive KOS-a, objavljen je u novom Nedeljniku, koji je na svim kioscima. Digitalno izdanje dostupno je na Novinarnici.
Tagovi
