Zagađenje bukom ima ogroman uticaj na zdravlje, a novo istraživanje pokazuje da se svet značajno „utišao“ za vreme pandemije kovida-19.
Shvatali mi to ili ne, svet je obično veoma glasno mesto. Zagađenje bukom strašno je za naše zdravlje, ali o njemu ne razgovaramo dovoljno često, tvrde lekari koji ističu loš uticaj buke na naše zdravlje, kao i psihičko stanje. Osim toga, buka utiče i na našu sposobnost učenja, prenosi Big Thing.
Nivo urbane buke u SAD porasla je za 12 odsto između 1995. – 2006., a problem je toliko velik da je 40 osto ispitanih Amerikanaca tvrdilo da žele da se presele negde gde je tiše.
Veza buke i opšteg zdravlja
Stanovnici grada navikli su na nivo buke koja je redovno iznad 85 decibela. Život nekoliko godina uz takav nivo buke može rezultirati i oštećenjem sluha, koje je prema stručnjacima nepovratno. Osim smetnji sluha, višak buke ima i druge štetne efekte na naše zdravlje.
Povećan nivo buke prouzrokuje porast nivoa glukokortikoidnih enzima u našem telu za čak 40 odsto, što dovodi do povišenog umora i stresa.
Istraživanja su pokazala da buka na radnom mestu doprinosi iscrpljenosti, povišenom krvnom pritisku i negativnim stavovima.
Izveštaj Svetske zdravstvene organizacije (SZO) „Teret bolesti zbog buke u okruženju“, napominje da višak buke doprinosi problemima učenja s razumevanjem čitanja, pamćenjem i pažnjom. Izloženost visokom nivou buke tokom kritičnih godina u detinjstvu ima negativan „celoživotni učinak na obrazovanje“.
Kako je karantin utišao svet za 30 odsto
Dva najveća izvora buke u okruženju su prevoz i industrijske aktivnosti. Automobili su pojačali tu buku na univerzalan, neizbežan nivo. Industrijska područja, često određena za zemljište u blizini najsiromašnijih područja u gradu, još su gora.
Industrijska buka kreće se od 80 dB do 109 dB. Policijske sirene dolaze na 120 dB, a to su samo neki primeri gradske buke.
Uprkops brojnim socijalnim i ekonomskim problemima koje je svet pretrpio zbog pandemije, pojavile su se svetle tačke. Nivo zagađenja u Vuhanu, Italiji, Španiji i SAD pala je za čak 30 odsto nakon karantina.
„Mere fizičkog udaljavanja zbog kovida-19 povezane su sa otprilike tri decibela smanjenja lične izloženosti zvuku iz okruženja; to predstavlja značajno smanjenje ove štetne izloženosti“, zaključili su istraživači sa Univerziteta Mičigen.
Studija je započela ukrajem 2019., pa je slučajno tim zabeležio nivo izloženosti zvuku pre karantina, kao i nakon njenog početka.
„Povećana izloženost zvuku uništava ekosisteme i ostavlja pustoš u našem nervnom sistemu. Ako ništa drugo, možemo naučiti iz tih malih pobeda da u svakom negativnom događaju postoji i nešto pozitivno“, zaključili su istraživači.
Tagovi
