Nakon što se povukla iz sporazuma o žitaricama, Moskva je zapretila napadom na trgovačke brodove. Šta o tome kaže međunarodno pravo, i šta bi Zapad trebalo da preduzme?
Nakon što se Rusija povukla iz sporazuma o žitaricama, Ministarstvo odbrane u Moskvi saopštilo je da će se od 20. jula svi brodovi koji plove u ukrajinske luke preko Crnog mora smatrati potencijalnim prevoznicima vojnog tereta. Zemlje pod čijim zastavama plove takvi brodovi biće klasifikovane kao države koje su „umešane u sukob u Ukrajini“ i koje su stale na stranu Kijeva, kako prenosi Deutsche Welle na srpskom.
Jesu li prema međunarodnom pravu dozvoljeni napadi na trgovačke brodove i čime bi mogla da rezultira faktička ruska blokada ukrajinskih luka?
Šta je dozvoljeno zaraćenim stranama?
Zaraćena strana ne sme jednostrano da proglasi pojedince ili organizacije za legitimne ratne ciljeve. To naglašava Johanes Peters, stručnjak za bezbednost sa Unioverziteta u Kilu, i dodaje: „Ako Rusija smatra brodove legitimnim ciljevima, to još uvek ne znači da oni jesu legitimni ciljevi. U slučaju da Rusija napadne trgovačke brodove koji se nalaze na međunarodnim plovnim putevima to ne bi bilo u skladu s međunarodnim pravom, a ni s međunarodnim ratnim pravom.“ Puka sumnja da jedan civilni brod prevozi vojni teret ne opravdava napad na takav brod.
Profesor međunarodnog prava na Evropskom univerzitetu Vijadrina, Volf Hanjčel fon Hajneg, jasno daje do znanja da prema propisima o ratovanju na moru zaraćena strana može u svakom slučaju da pretraži sve brodove koji plove prema neprijateljskoj teritoriji. Ako bi bila nađena krijumčarena roba, to bi „moralo da se prijavi svetu“. To međutim, podrazumeva da se unapred objavi lista s robom koja ne bi smela da se prevozi.
„Ako se kontroliše brod koji nije neprijateljski već je neutralni trgovački brod i ako se nađe sporna roba na brodu, zaraćenoj strani bi bilo dozvoljeno da ga zarobi, ali ne i da ga napadne. Napad na brod bio bi opravdan samo ako bi se brod koristio npr. kao delotvoran doprinos neprijateljskoj vojnoj akciji. Tako bi bilo u slučaju da taj brod prenosi obaveštajne podatke od vojnog značaja, postavlja mine i slično. Tek onda bi on mogao biti meta napada. Ali sama činjenica da se neki brod nalazi u Crnom moru ne znači da je on legitimna meta“, objašnjava profesor Volf Hajnčel fon Hajneg.
Prema njegovim rečima, to se odnosi i na izjavu ukrajinskog Ministarstva odbrane od 20. jula prema kojoj će Kijev od 21. jula sve brodove koji pristaju u ruske luke u Crnom moru i luke na pripojenim teritorijama smatrati vojnim teretnim brodovima. Fon Hajneg naglašava da,“ako brod zaista prevozi vojnu opremu za neprijatelja, može biti predmet napada“. Međutim, tvrdnja da brod prevozi takvu opremu mora biti zasnovana na činjenicama, a ne na pretpostavkama.
Ali ako Rusija unapred ne objavi listu zabranjenih tereta, onda, prema navodima stručnjaka, nema ni robe zabranjene za transport. Ni Rusija onda ne bi smela da zadržava brodove koji plove u smeru Ukrajine. Međutim, mogla bi da zaustavlja i pretresa brodove. To znači da se „tim ukrca na brod, pregleda šta se na njemu nalazi i ako se utvrdi da nije uključen u vojne aktivnosti na strani Ukrajine, onda mora biti pušten“, kaže Fon Hajneg. On se ne usuđuje da prognozira o tome šta bi moglo da se desi ako bi to Rusija stvarno uradila.
Šta su ciljevi Rusije?
Prema oceni stručnjaka za bezbednost sa Univerziteta u Kilu Johanesa Petersa, cilj Moskve nije prvenstveno slabljenje Ukrajine ugrožavanjem bezbednosti međunarodne trgovine, već ubeđivanje Zapada da ublaži sankcije Rusiji, koristeći glad kao oružje. „Računica Moskve je da bi već sama pretnja merama bila dovoljna za odustajanje brodara i osiguranja od preuzimanja rizika, što bi Ukrajini onemogućilo nastavak izvoza žita”, kaže ovaj stručnjak i dodaje: „Moskva bi želela da natera Zapad da ublaži sankcije.” Moskva pritom ima jasne zahteve: vraćanje ruske agrarne banke Roselkosbank u sistem plaćanja SWIFT i lakši izvoz ruskog veštačkog đubriva.
Peters smatra da je kraj sporazuma o žitaricama dobrodošao povod za Rusiju da više ne vrši vojni pritisak na Zapad. Po njegovom mišljenju, pojačani napadi na Odesu su deo ruske strategije „kojom želi da spreči da brodarske kompanije, na poziv Ukrajine, izaberu alternativne rute – o čemu se definitivno razgovara“.
Šta Zapad sada mora da učini?
Peters kaže da Zapad sada mora da odluči hoće li međunarodnim trgovačkim brodovima dati vojnu pratnju, o čemu se trenutno raspravlja. Međutim, to je teško implementirati. Prvo, Turska bi morala da pristane na prisustvo određenog broja vojnih brodova u Crnom moru. Nadalje, trebalo bi definisati posebne rute itd.
Istovremeno, ovaj stručnjak ističe kako bi rizik bio prevelik kada bi se zapadne države – makar i ne hoteći i greškom – umešale u direktne ratne akcije s ruskim ratnim brodovima. „Od početka rata i Rusija i Zapad su pokušavali da izbegnu takvu eskalaciju“, naglašava Johanes Peters.
Tagovi
