Posle prošlonedeljnih koncerata Yungbluda i benda The Smile u Hangaru u Luci Beograd pomislio sam sledeće. Kada naši ruski sugrađani odu iz Beograda, više nećemo gledati niti jedan koncert neke strane zvezde. I nije ih bilo godinama unazad. Jer jedinstveni osećaj „naših“ ljudi koji su gledali ove britanske muzičare jeste da su dobar deo publike na oba ova koncerta bili Rusi.
Analitičari analiziraju i pogađaju ili greše. Ja sam rekao Z. Č. posle koncerta Yungbluda da ova mlada muzička zvezda svira na velikim koncertima u Evropi, svetu, a kod nas, da ponovim, da to veče nije bilo Rusa, možda ne bi bilo ni trista srpskih klinaca i klinki koji to gledaju. Da je ovde decenijsko trovanje muzičkog ukusa krajnje razdvojilo afinitete naše omladine i sveta. Šezdesetih, sedamdesetih, osamdesetih godina ukus mladih je bio identičan svetskom. Klinci u Lajkovcu voleli su kao klinci u Laponiji i svuda Abu, „Briljantin“, klinke su i u Kruševcu i u Kaliforniji volele seriju „Beverli Hils“. Kupovale „Bravo“…
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 20. JUNA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
