Zoran Kostić Cane (krvna grupa 0+) srpski je i jugoslovenski rok muzičar, najpoznatiji kao pevač i frontmen grupe Partibrejkers. Ovako baš piše u biografiji njegove knjige pesama „Ukrštene reči“ (Laguna). Jedna rečenica opisuje preko četiri decenije karijere.
***
Listajući knjigu i čitajući pesme primetio sam da smrt provejava.
Smrt je ekspres do večnog života, a taj večni život treba zaslužiti. A smrt? I sa njom se treba družiti. Ali pre svega „Živeo život“. Treba da smo zahvalni na životu koji nam je dat i da pazimo da taj život koji imamo ne padne u tuđe ruke. To je pitanje slobode, istine, suočavanja. Čovek se svakog dana suočava sa nečim što ga čeka negde i što je prisutno stalno.
Da li provejava smrt u knjizi? Provejava, ali provejava i nada za ovo što se dešava sada. Izdrži, budi pri sebi, okej, neko misli na nas. Nismo mi svesni svakog trenutka svega što nam se dešava. Ima nekoga ko je pametniji od nas. Ko je kvalifikovaniji od nas. Ima neka sila božija koja daje uputstva kako da se traje dalje. Znači, sve je to u redu, samo čovek je zaboravio da bude zahvalan. Da kaže „Hvala ti za lepi dan“, „Hvala na kiši“, „Hvala na tome što stojim na nogama“, „Hvala što imam nekog pored sebe“…
Uvek se moramo setiti nekih ljudi koji su onemogućeni za neki normalan život. Jer u principu svi smo mi ometeni u razvoju samo što većina od nas može da se brine o sebi, ali ima onih o kojima treba brinuti. Korist zajednici u kojoj živimo mora da je uvek prisutna. Evo bio sam skoro u akciji biblioteka za slepe, pa akcija za autističnu decu. Možda je bez veze da nabrajam, hoću samo da kažem, da podsetim ljude da ima mnogo naših sugrađana, braće i sestara kojima treba pomoći a ne samo da cmizdrimo nad svojim životom zato što smo kukavice, pičketine…
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 28. MARTA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Nedeljnik 637
Tagovi
