Smrtonosne pite, bombaški napadi i rastavljeni tenkovi: Priča o ukrajinskim partizanskim odredima i gerilskom ratovanju

Ruske snage su trećeg dana svoje invazije zauzele železnički grad Melitopolj u Ukrajini, koji za Vladimira Putina predstavlja ključni segment rute koja vodi ka Krimu. Međutim, kontrola nad ovim mestom se ispostavila nešto težom nego što su to Rusi mislili, piše Ekonomist.

Voz koji prevozi oružje uništen je, a ruska komanda na železničkoj stanici granatirana (18. maj). Železnička pruga i radio stanica su uništene u bombaškom napadu (22. maj). Održan je proukrajinski miting (29. maj). Kuća kolboracionista je dignuta u vazduh (30. maj).

Ukrajina tvrdi da su njeni partizani ubili više od 100 ruskih vojnika iza protivničkih linija u Melitopolju.

„Naši ljudi čine sve što je u njihovoj moći kako bi zemlja gorela ispod nogu okupatora“, rekao je gradonačelnik Ivan Fedorov.

Mape koje je napravio američki Institut za studije rata pokazuju da su na ovoj teritoriji partizani aktivni. Melitopolj sada predstavlja nezvanični simbol ukrajinskog otpora, ali ovo nije jedina oblast gde se odvijaju takve operacije.

U susednom Hersonu, više puta je napadnuta vojna baza koju čuvaju Rusi. U Enerhodaru, kolaboracionistički gradonačelnik Andrij Ševčuk bio je predmet neuspešnog atentata.

U Izjumu je gladnim ruskim vojnicima naizgled fina starija gospođa dala pite u kojima su se nalazili bodeži, sudeći prema telefonskom razgovoru koji je jedan ruski vojnik vodio sa svojom devojkom, a koji je presrela ukrajinska obaveštajna služba. Osmoro njih je navodno preminulo od posledica tog obroka. Kada Rusi napuste svoje tenkove i kamione, ukrajinski farmeri ih rastavljaju na delove.

Požari i eksplozije unutar vojnih objekata u samoj Rusiji su postali sve češći. Ukrajinske specijalne jedinice sve više targetiraju lance nabavke u ruskim pograničnim oblastima. Jednom prilikom je helikopter udario u skladište nafte u ruskom gradu Brjansku. Zvaničnici u Kijevu odbili su da prokomentarišu ove operacije.

Jedan od obaveštajaca rekao je neformalno da bi bolje bilo tražiti informacije u crkvi.

„Ovo je Božje delo. Bog kažnjava Rusku federaciju. Možda ne direktno i ne sopstvenim rukama… Možda mora da upotrebi helikopter“.

Ukrajinski „nelegalni“ otpor u okupiranim teritorijama koorganizovan je od strane specijalne jedinice njenih oružanih snaga koja nosi naziv Jedinica za specijalne operacije. Ona je formirana 2015. godine nakon što partizanski napadi nisu uspeli u ranim fazama rata u Donbasu.

Nekadašnji operativac jedinice koji je želeo da ostane anoniman rekao je da se posao deli na tri faze – vojna akcija, pomoćne operacije i psihološki rat.

„Ako je cilj da se neprijatelj spreči u pomeranju novij jedinica u Melitopolj, Jedinica za specijalne operacije će uništiti most, partizani će oštetiti prugu, a biće i odštampane poruke kojima dajemo do znanje da smo prisutni. Na kraju se samo polovina trupa odvaži da dođe“.

Izvor navodi da su njegove kolege provele dosta vremena spremajući potencijalne partizane koji odlaze iz redova „običnih lokalnih ljudi“ pre nego što se rat dogodio. Nije želeo da zalazi u detalje obuke, ali je rekao da se osnove nalaze u gerilskom priručniku „Totalni otpor“ iz 1957. godine kojim su partizani u Švajcarskoj obučavani za potencijalni napad potpisnica Varšavskog pakta.

Postoji i veb-sajt koji nudi praktične savete ukrajinskim gerilcima. U njemu se nalaze saveti o tome kako se organizovati, pripremiti zasedu, kao i kodeks ponašanja u slučaju hapšenja.

Vladimir Žemčugov upravljao je desetinama partizanskih operacija u Lugansku od 2014. do 2015. godine, pre nego što je osakaćen minom i uhapšen. On je rekao da je trenutni odnos profesionalnih vojnika i volontera 60 prema 40. On je takođe naglasio da u Ukrajini sada postoji razvijena mreža sigurnih kuća, deponija oružja i potencijalnih volontera koji pomažu u borbi, a koja je formirana nekoliko meseci pre rata.

Ovakve operacije su međutim ugrožene onima od kojih se to najmanje očekivalo.

„Bezbednosne službe i policija su se ispostavile kao naša najveća slabost. Iz njihovih redova dolazi najveći broj izdajnika“, rekao je Žemčugov.

Kada je izbio rat na istoku Ukrajine 2014. godine, ruske obaveštajne službe uspele su da dođu do tajnih baza podataka. Sada ruske snage u Hersonu obilaze kući onih Ukrajinca koji su bili u vojsci. Oni koji nisu promenili adrese sada bivaju pretučeni i mučeni.

„Zbog toga ovaj posao može biti štetan po zdravlje. Rizik je stvaran i operacije nisu kao šetnja kroz park“.

Iako Rusi pojačavaju pritisak, ukrajinski izveštaji govore o tome da se povećao strah među ruskim snagama.

„Svake noći se borimo sa partizanima koji dolaze u selo. Nekima od nas je dosta i samo želimo da odemo odavde“, rekao je jedan od ruskih vojnika svom prijatelju u presretnutom pozivu.

Gradonačelnik Fedorov rekao je da se uprkos riziku prijavljuje veliki broj novih regruta.

„Samo jedan od deset stanovnika našeg grada je prešao na rusku stranu, što i nije toliko strašno“, rekao je on.

Međutim, snaga ukrajinskog otpora će biti testirana u narednom periodu. Anonimni obaveštajac smatra da će se ukrajinski partizanski otpor ipak pokazati kao veliko oružje.

„Rusi će biti primorani na veliko povlačenje. Onda će moći da napišu još jedan Rat i mir. Oduvek sam voleo Tolstoja“.