U prošlom broju Nedeljnika akademik i jedan od naših najvećih hirurga profesor dr Predrag Peško je pričao kako je hirurgija nekada bila „muški“ posao jer je bila potrebna snaga kod teških operacija, ali da je razvoj nauke i tehnologije smišljen da žene i muškarci budu ravnopravni i da je ženama put u hirurgiji otvoren. Podele na muške i ženske poslove odavno ne važe, a danas više žena i upisuje i završava fakultete. Tako smo tokom pandemije videli kolika je uloga ne samo žena na koje su „pala“ domaćinstva i briga o deci uz njihov redovan posao, već i uloga žena u zdravstvu i naučnica u mnogim istraživanjima na pronalaženju vakcina i lekova protiv koronavirusa.
Ali i dalje žene nisu na vodećim pozicijama i u istom broju kao muškarci, pa je pitanje gde nestade ženska pamet. Prečesto žene snose veći teret u društvu i pred nama je dug put da popravimo ovu situaciju. U manjini su i kompanije koje mogu da se pohvale da su im žene u jednakom ili većem broju na rukovodećim mestima, ali neke ozbiljno rade na poboljšanju položaja žena, jednakosti, inkluzije i različitosti, svesne da je to za dobrobit celog društva.
Medeja Lončar bila je jedna od prvih žena generalnih direktora u Siemensu u Centralnoj i Istočnoj Evropi a danas je generalna direktorka Siemensa u Sloveniji, Hrvatskoj i Srbiji, i prepoznata je kao jedna od deset najboljih menadžerki u Sloveniji i Hrvatskoj. Jedno od pitanja koja joj postavljaju je i kako je uspela da opstane i zadrži poziciju kao žena u pretežno muškom okruženju. A to pitanje nam govori da još uvek ima prepreka na putu rušenja predrasuda o ženama u pojedinim profesijama i uspostavljanju rodne ravnopravnosti.
Pre 15 godina, na početku njene karijere generalnog direktora, jedan slovenački poslovni list napravio je poređenje različitih stilova rukovođenja vrhunskih slovenačkih menadžera. Njen stil je definisan kao „podržljiv“ i pre 15 godina je zaista zvučao neobično, posebno zato što je bila okružena pretežno muškim kolegama, partnerima i kupcima sa često veoma autoritativnim stilom rukovođenja, zbog čega je, kaže, „čak i mislila da nešto nije u redu sa tim opisom“.
Odgovornost svakog od nas, posebno globalnih kompanija kao što je Siemens i društava uopšte, jeste da stvorimo raznovrsnija i pravednija radna mesta, i to treba da počnemo danas
Medeja Lončar
Kada se seti svoje prve Siemens poslovne konferencije pre 15 godina, ušla je u prostoriju punu rukovodilaca. Iako je pretpostavila da će tipičan kodeks oblačenja biti sivo ili crno odelo i bila je u pravu da je to bio događaj „ljudi u crnom“, odlučila je da ode sa cvetnom haljinom u stilu koji je obično volela da nosi.
„Vaše samoizražavanje je važno i treba da cenite svoj glas, i sa tom odećom ostala sam verna sebi. Vaša snaga je da budete drugačiji i da budete žena. Biti veran sebi, poštovati svoje vrednosti, standarde, biti autentičan – bio bi moj prvi savet. Kada iznesete celog sebe za sto, ne postoji ništa što ne možete postići“, rekla je Medeja Lončar na konferenciji Break The Bias u organizaciji kompanije Siemens na kojoj je bilo reči o tome kako ohrabriti poslodavce da ruše barijere na putu rodne ravnopravnosti u tehnološkim kompanijama. „Mislim da moramo da prihvatimo naše razlike jer nam one pomažu da rastemo“, naglašava Medeja Lončar.
Stereotipi o ženama već decenijama su isti, a to je da je jedan pol predodređen za jednu vrstu poslova a drugi za drugu, kaže Sanja Popović Pantić, predsednica Udruženja poslovnih žena Srbije i naučni saradnik na Institutu „Mihajlo Pupin“ u Centru za istraživanje nauke i tehnologije. „Žene su uspešnije u društvenim delatnostima, ličnim uslugama, uglavnom tamo gde nema mnogo novca i profita, dok su za muškarce predodređene upravo delatnosti koje donose profit pa su u njima i uspešniji od žena“, objašnjava ona.
U nauci je međutim mnogo više žena, ali su one „nevidljive“ jer nisu na rukovodećim pozicijama. Tek smo u pandemiji možda shvatili kolika je uloga naučnica jer su se više pojavljivale zbog krizne situacije. Pa su tako fotografije bračnog para, naučnice Ozlem Turedži i njenog supruga naučnika Ugura Šahina, koji stoje iza biotehnološke firme BioNTech, tvorca Fajzer vakcine, obišle svet.
Gledano iz regionalne i kulturne perspektive, uprkos svim svojim manama, socijalizam jugoslovenskog tipa omogućio je obrazovanje žena, posebno na univerzitetskom nivou, kaže Medeja Lončar.
„Slovenija je, na primer, jedna od vodećih zemalja u kojoj rade skoro sve žene, uključujući i majke, što takođe dokazuje da u zemlji postoji dobar sistem podrške. Zbog oba faktora – žene su deo radne snage i imaju visoko obrazovanje, rodna razlika u platama je mala – Slovenija je 2020. godine imala treću najnižu rodnu razliku u platama u EU. Međutim, i dalje postoje ‘praznine’ na najvišim rukovodećim pozicijama, kao i u STEM (nauka, tehnologija, inženjerstvo i matematika) i na univerzitetima“, dodaje.
U Srbiji nije tako dobra situacija. Na pozicijama rukovodilaca (direktora), funkcionera i zakonodavaca je samo 33 odsto žena, naspram 67 odsto muškaraca, pokazuju podaci RZZS iz publikacije „Žene i muškarci u Srbiji“ koja prikazuje statističke podatke prema polu iz 2020. Srbija je Indeks rodne ravnopravnosti izračunala i 2018. godine, kada je iznosio 55,8 poena (prosek EU – 66,2 poena), što je bio napredak u odnosu na 2015. godinu, kada je iznosio 52,4 poena.
I zato kada vidite da je u našoj zemlji broj žena koje su diplomirale skoro duplo veći od broja muškaraca, zbunjuje što se to ne preslikava na pozicije u kompanijama.
Zbog snažnog rasta i ekonomske moći tehnološkog sektora neophodno je osigurati da mogućnosti za karijeru inženjera budu dostupnije sledećoj generaciji žena, kaže Medeja Lončar.
„Odgovornost svakog od nas, posebno globalnih kompanija kao što je Siemens i društava uopšte, jeste da stvorimo raznovrsnija i pravednija radna mesta, i to treba da počnemo danas. Takođe, zato što nam je potrebno više talenata sa tehnološkim kompetencijama. Da bismo stvorili inkluzivno radno mesto, mi kao kompanija se trudimo da nastavimo da nudimo uslove rada koji su sve fleksibilniji, kako bi se zadovoljile individualne potrebe i različite odgovornosti ljudi – ne samo za žene već i za sve rodove i u svim životnim fazama.“
Medeja Lončar kaže da ima mnogo žena inženjera u zemljama, posebno u Hrvatskoj i Srbiji, gde kompanija Siemens ima inženjerske timove. „Osim toga, naša uprava u Hrvatskoj i Sloveniji je 100% žena, a u Srbiji 50%“, dodaje ona.
Kada je u pitanju obrazovanje i nauka u Srbiji, zanimljivo je da tri puta više dečaka završava trogodišnje srednje stručne škole, dok gimnazije i četvorogodišnje škole završava veći broj devojčica. Prema podacima za 2019. godinu u Srbiji je doktoriralo 57% žena i 43% muškaraca. Srbija ima oko 43 odsto žena među naučnicima što je iznad evropskog proseka, ali tradicionalne rodne uloge i dalje imaju negativan uticaj što na kraju utiče na progres celog društva.
Čak i za IT industriju koja je u ekspanziji, kaže Sanja Popović Pantić da se nekako i dalje čini da je to „muški sektor“ kada je preduzetništvo u pitanju.
„Malo je firmi u oblasti IT-ja u kojima su žene (su)vlasnice i direktorke. Ako pod IT-jem podrazumevamo i web design na primer, onda je tu nešto više žena nego na primer u oblasti programiranja. Zanimljivo je da se rodne razlike pojavljuju i u digitalnom svetu.“
Navodi da prema nekim istraživanjima tzv. digitalne preduzetnice odnosno one koje obavljaju poslovanje u digitalnom okruženju i dalje se opredeljuju uglavnom za one onlajn poslove koji su manje plaćeni poput prevođenja a slabo su zastupljene u bolje plaćenim poslovima na digitalnim platformama, poput programiranja. „Ključno je da shvatimo da nema ‘predodređenosti’ i da i jedan i drugi pol može biti podjednako uspešan u sektorima koji su prema ubeđenjima tipično ‘ženski’ odnosno tipično ‘muški’. A podaci pokazuju da ignorisanje potencijala žena za više pozicije odlučivanja i uticajnije uloge u privredi, politici i društvu, zadržava nacionalne ekonomije na nivou nerazvijenih ili eventualno u kategoriji zemalja u razvoju, dugi niz godina“, kaže Sanja Popović Pantić.
Ako pogledamo trenutnu statistiku, takođe vrlo jasno moramo da definišemo ciljeve i merimo uspeh na svom putu, naglašava Medeja Lončar.
„To znači da ćemo takođe morati da promenimo naše stilove rukovođenja: individualizovaniji pristup prema našim ljudima – oni dolaze iz različitih generacija, drugačijeg bekgraunda – omogućiće im da rastu u svoj svojoj raznolikosti i doprineće da mi kao društvo rastemo.“
