Malo nas ima takve prijatelje kao Stiv Martin u filmu „Avioni, vozovi i automobili“. U klasiku legendarnog Džona Hjuza, voljeni Džon Kendi, zapravo njegov lik Del Grifit prelazi sve granice osobe koju je tek upoznao, samodovoljnog, mrzovoljnog Stiva Martina, koji samo želi da stigne kući, bez napornog „lepljivog“ saputnika. U toj celoj zbrci povratka u topli dom na Dan zahvalnosti, Kendijev lik ne
pokušava samo da nađe što lakši, i besplatan prevoz, već i društvo, srodnu dušu, porodicu u Stivu Martinu. Pogađate, to ovom ne odgovara, ali nema izlaza. Tokom jedne od rasprava među njima dvojicom, Kendi prebacuje Stivu Martinu da je sebičan, udarajući nisko:
„Previše pričam ali i previše slušam. Mogu da budem cinik hladnog srca kao ti ali ne volim da povređujem ljude.“
Stari, voljeni film čuvenih komičara, o mnogo toga, u kojem se nekako krišom pojavljuje i priča o granicama.
Zapravo, možda i imamo tako nekog u životima koji nam prelazi svaku granicu, i nije nimalo duhovito. Koliko puta ste čuli od nekoga kako „prezire sebe jer ne može da kaže ’ne’“, kako „ne može da se odbrani od zahtevnog“ partnera/prijatelja/roditelja…?
Nije nam potrebno samo onih 45 cm fizičkog prostora u kojem se nećemo preznojavati od blizine drugog (za „socijalnu distancu“ on ide do 3/4 m), već nam je potrebna i zaštita onih unutrašnjih osećaja i sopstvenog mentalnog zdravlja. To je jedna razumna crta iza koje je naša dobrobit, kojom štitimo zdrave odnose, sprečavamo pojavu ljutnje i pregorevanja, i očuvanje sopstvenog mentalnog zdravlja. Bez njih, gubićemo sebe, imaćemo osećaj da nas drugi ne poštuje, da mu nije stalo i tako redom. To je deo srećnog života. Ali gde su zdrave granice i zašto često ne umemo da ih postavimo, možda i nikad? I onda kad se otme ono „ne“, obično zvuči grubo, bilo iz očaja ili besa, toliko da se druga osoba naljuti.
Često se potencira da kada volite nekoga, učinićete sve za njega, ili on za vas. A opet, ako ste previše usredsređeni na sebe i zahtevni, onda ste proglašeni sebičnim, a tu je i caka – to znači da ne prihvatate tuđe granice, a svojima ste „ogradili“ prezahtevni self, nesmetano zadirući u tuđ prostor.
Razlozi nemanja granica nisu samo lični, već i kulturološki, kako za Nedeljnik objašnjava dr Stanislava Popov, psiholog i psihoterapeut.
„Mnogi od nas su vaspitavani da budu ljubazni, uslužni i da izbegavaju sukobe, što može dovesti do značajne nelagode ili čak osećaja krivice kada treba reći ’ne’ ili se zauzeti za sebe.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 12. SEPTEMBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
