Na parlamentarnim izborima održanim u Rumuniji juče, proevropske socijaldemokrate osvojile su najviše glasova, dok je ekstremna desnica zabeležila značajan rast, pokazuju rezultati nakon skoro svih prebrojanih glasova.
Socijaldemokratska partija (PSD), koja je dosad bila u vladi zajedno sa liberalima, dobila je 22,4 odsto glasova, prema gotovo potpunim rezultatima nakon prebrojavanja više od 99 odsto biračkih mesta.
Ipak, ekstremna desnica u celini ostvarila je značajan broj glasova, osvojivši više od 31 odsto, što je tri puta više nego na prethodnim izborima 2020. godine.
Izbori su održani svega nedelju dana nakon iznenađujućeg uspeha Kalina Georgeskua, kandidata ekstremne desnice, u prvom krugu predsedničkih izbora. Njegov rezultat izazvao je zabrinutost u zapadnoj Evropi zbog potencijalne promene strateškog kursa Rumunije.
Kako navodi politikolog Kristijan Pirvulesku, rezultati parlamentarnih izbora nisu doneli jasnu političku sliku.
„Suočeni smo sa izuzetno fragmentiranim parlamentom, što nosi značajne rizike i nagoveštava teške pregovore za formiranje vlade“, rekao je on za AFP.
Premijer Marsel Čolaku, lider PSD-a, izrazio je zadovoljstvo što je njegova stranka osvojila najviše glasova, ali je priznao snažan uspon nacionalista.
„Rumuni su poslali važnu poruku političkoj klasi“, izjavio je Čolaku, ističući potrebu da Rumunija ostane na evropskom putu, ali i da zaštiti svoj nacionalni identitet i vrednosti.
S druge strane, lideri ekstremne desnice slavili su svoj rezultat. Predsednik stranke AUR (Savez za jedinstvo Rumuna), Georg Simion, rekao je da je rumunski narod glasao za suverenističke snage. Njegova stranka osvojila je 17,8 odsto glasova.
Uz AUR, u parlament su ušle i SOS Rumunija, predvođena proruskom političarkom Dijanom Sosoakom, koja je osvojila 7,2 odsto glasova, kao i novoosnovana Omladinska partija (POT) s 6,3 odsto glasova.
Ekstremna desnica nikada nije zabeležila ovako značajan rast u Rumuniji od pada komunizma 1989. godine. Nezadovoljstvo zbog ekonomskih problema i rata u susedstvu dodatno je pojačalo frustracije među delom od 19 miliona građana.
„Ovaj snažan uspon krajnje desnice, koja okuplja oko trećine birača, odražava duboke društvene frustracije i ekonomsko nezadovoljstvo“, ocenio je analitičar Radu Magdin, piše N1.
Međutim, zbog nedostatka političkih saveznika, njihovo preuzimanje vlasti ostaje malo verovatno. Već su se pojavili pozivi na formiranje proevropske „vlade nacionalnog jedinstva“. Odziv na ovim izborima bio je najveći u poslednje dve decenije – 52 odsto.
