U cilju omogućavanja razmene znanja i strateških implikacija u borbi protiv siromaštva u Srbiji, danas je održana radionica „Jačanje socijalne zaštite u Srbiji kroz uvođenje elemenata za reagovanje na krizu/krizne situacije“ uz učešće donosioca odluka i praktičara iz ključnih vladinih ministarstava i agencija sa centralnog i lokalnog nivoa, kao i predstavnika civilnog društva, akademske zajednice, tima UN u Srbiji i donatorske zajednice.
S obzirom na to da je ekonomski oporavak od recesije usled pandemije COVID-19 usporen zbog krize u Ukrajini, ugrožene i marginalizovane zajednice u Srbiji se suočavaju sa specifičnim izazovima. Teret snose porodice sa malom decom, domaćinstva koja vode žene, stara lica koja žive sama ili u starim domaćinstvima, izbeglice, tražioci azila, lica u riziku od toga da ostanu bez državljanstva i interno raseljena lica, ljudi koji žive u ruralnim ili udaljenim krajevima ili sa minimalnim prihodima. Već postoje brojni anegdotalni dokazi da kod ovih grupa već postoji veliki uticaj na načine trošenja sredstava i odluke u vezi sa hranom koja se konzumira i obrazovanjem.
„Sve veće cene hrane i energenata mogu imati drastičan uticaj na životne standarde dece u Srbiji. To može dovesti do porasta udela ukupnog budžeta koji se izdvaja za te stvari i smanjiti udeo koji se izdvaja za sve drugo što nije od osnovnog značaja. Izdvajanja za obrazovanje se mogu smanjiti, što bi imalo izrazito negativan uticaj na decu koja žive u nepovoljnim socio-ekonomskim prilikama. UNICEF, UNFPA i UNHCR su spremni da podrže Vladu Republike Srbije u uvođenju mera socijalne zaštite sa elementima otpornim na krize za koje se nadamo da će odgovoriti na trenutnu, ali takođe pomoći zemlji i da bolje odgovori na buduće krize“, izjavila je Deyana Kostadinova, direktorka UNICEF-a u Srbiji.
Navedeno je da podgrupe starih lica, naročito u ruralnim i udaljenim krajevima, teško zadovoljavaju svoje potrebe za hranom, higijenskim sredstvima ili lekovima.
„Iz procene uticaja siromaštva na stara lica dobili smo dragocene podatke, posebno kada je reč o njihovoj diskriminaciji, društvenoj izolaciji i siromaštvu. Kroz grupne razgovore sa najugroženijim grupama stanovništva i jednokratnu novčanu pomoć za 70 domaćinstava sa starim licima, sa posebnim fokusom na samačka domaćinstva starih lica, pored toga što smo im pomogli da ublaže posledice krize, uspeli smo da identifikujemo ljude koji su van sistema socijalne zaštite, koji žive na ivici egzistencije i ostaju nevidljivi i izostavljeni“, rekla je Borka Jeremić, šefica kancelarije UNFPA u Srbiji.
Nedavne krize izazvale su raseljenje u razmerama bez presedana. Migranti, izbeglice i tražioci azila se u ostvarivanju prava na socijalnu zaštitu susreću sa preprekama koje se iznova ponavljaju i deluju nepremostivo. Socijalna zaštita je utemeljena na principima međunarodnih ljudskih prava i predstavlja ključni alat javnih politika za građenje otpornosti, suzbijanje siromaštva i unapređenje ekonomskih i društvenih ishoda kod ugroženih pojedinaca i porodica. Može zaštititi ljude od nepredviđenih situacija u životu i eksternih kriza koje bi inače dovele do toga da padnu u siromaštvo.
„Kao deo nacionalnog sistema socijalne zaštite, prinudno raseljena lica imaju pravo na socijalnu pomoć i zaštitu u Srbiji. U okviru zajedničkog programa UN, UNHCR je dao preporuke za to kako dodatno ojačati njihov pristup pravima, kao i celokupni okvir socijalne zaštite sa elementima za reagovanje na krizne situacije. Izbeglice, tražioci azila, interno raseljena lica i lica bez državljanstva trebalo bi da budu u potpunosti uključeni u njega, kao neke od najugroženijih društvenih grupa u Srbiji. To bi značilo da im treba pružiti pravovremenu urgentnu pomoć i zaštititi njihovo blagostanje u slučaju pojave bilo kakvih specifičnih izazova, kao što su kriza u Ukrajini i pandemija virusa COVID-19“, rekla je Stefani Kraus, v.d. šefice predstavništva UNHCR-a.
Kroz zajednički program UN, Vlada Republike Srbije će dobiti podršku da ojača nacionalni okvir socijalne zaštite i politike odgovora na krizne situacije i uveća adekvatne budžetske resurse za zaštitu najugroženijih grupa stanovništva.
„Srećna sam što na ovoj radionici ne učestvuju samo predstavnici države i međunarodnih organizacija već i civilnog društva jer je sprovođenje i promovisanje Agende za 2030. godinu i COR posao svih aktera – od državnih organa do svakog pojedinca. Samo kroz uspostavljanje partnerstava i holistički pristup možemo uspeti u našoj nameri da iskoristimo razvojnu priliku koja nam se pruža, da uspostavimo viši stepen demokratije, rodne ravnopravnosti, ravnopravnosti u globalu, individualizma i saradnje u društvu“, uverena je prof. dr Slavica Đukić Dejanović, specijalna savetnica predsednice Vlade Republike Srbije zadužena za Agendu 2030.
Zajednički program UN „Jačanje socijalne zaštite u Srbiji kroz uvođenje elemenata za reagovanje na krizu/krizne situacije“ nadovezuje se na iskustva UN iz Srbije u radu na pitanjima socijale zaštite i potreba najugroženijih grupa.
Zajednički program UN Jačanje socijalne zaštite u Srbiji kroz uvođenje elemenata za reagovanje na krizu/krizne situacije fokusira se na jačanje sistema socijalne zaštite uvođenjem elemenata za reagovanje na krizu kako bi se ublažili socio-ekonomski uticaji uzastopnih kriza koje su pogodile zemlju.
Njegov cilj je (i) bolje prikupljanje podataka o uticaju krize na najugroženije grupe koji bi se koristili za uvođenje zakonodavnih promena sa ciljem usvajanja adaptivnog sistema socijalne zaštite, (ii) primena principa socijalne zaštite koji su otporni na krizne situacije kako bi se pružila podrška za 170 najugroženijih porodica. Projekat zajednički sprovode UNICEF (vodeća agencija) i UNFPA, uz učešće UNHCR-a i u bliskom partnerstvu sa specijalnom savetnicom premijerke za Agendu 2030, Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, drugim resornim ministarstvima, lokalnim samoupravama, Republičkim zavodom za statistiku, Crvenim krstom i Svetskom bankom. Ukupna vrednost projekta iznosi 289.200 američkih dolara i pretežno se finansira iz Zajedničkog fonda UN za COR.
Tagovi
