Šolc: „Kina bi trebalo da izvrši uticaj na Rusiju“

Tokom njegove prve posete Kini na funkciji nemačkog kancelara, Olafa Šolca su u Pekingu primili šef kineske države i partijski lider Si Đinping, kao i premijer Li Kećijang. Rat u Ukrajini bio je dominantna tema na zajedničkoj konferenciji za novinare s premijerom Lijem.

Kancelar je zatražio od Kine da iskoristi svoj uticaj na Rusiju kako bi se okončao rat u Ukrajini. Vlade u Pekingu i Berlinu saglasne su da su ruske pretnje nuklearnim oružjem neprihvatljive, rekao je Šolc u Pekingu na zajedničkoj konferenciji za novinare. Njihovom upotrebom bi, dodaje, Rusija prešla crvenu liniju koju su zajedno povukle zemlje sveta.

Egzistencijalne krize u svetu mogu se rešiti samo zajednički, ukazao je Šolc i naglasio da je Kina, s obzirom na svoju veličinu, tu od ključne važnosti. Kancelar je ujedno odbacio kritike koje su se mogle čuti zbog njegovo putovanja u Peking. U vremenima krize, diskusije postaju još važnije, rekao je Šolc i zaključio: „Dobro je i ispravno što sam danas ovde u Pekingu.“

Premijer Li je sa svoje strane ukazao da se i Kina i Nemačka nadaju da će se rat u Ukrajini „brzo“ završiti. „Ne možemo sebi da dozvolimo dalju eskalaciju. Sada je vreme da se „obe strane podstaknu na mirovne pregovore“, rekao je Li. „Ne želimo da se uzdrma regionalna stabilnost, da se destabilizuju svetska ekonomija i lanci snabdevanja, to ne želimo da vidimo“, naglasio je kineski premijer. Peking se na taj način neobično jasno distancirao od ruskog agresorskog rata. Kina je, naime, do sada izbegavala da otvoreno kritikuje Rusiju zbog njene invazije na Ukrajinu.

Što se tiče ekonomskih odnosa sa Pekingom, nemački kancelar je rekla da su oni postali teži i da Kina zatvara pristup svom tržištu. Ta neravnoteža bi, rekao je, morala da bude ispravljena. Šolc je još uoči odlaska u Peking najavio prilagođavanje nemačke politike prema Kini. Poslovati kao i do sada nije moguće, jer se politika Kine, smatra Berlin, poslednjih godina promenila i postala konfrontativnija.

Pitanje Tajvana

Šolc je upozorio Kinu na vojnu intervenciju na Tajvanu. Nakon razgovora kineskim liderima, kancelar jeste potvrdila da Nemačka vodi „politiku jedne Kine“, ali je i ukazao da to takođe znači da bi bilo kakve promene sadašnjeg statusa kvo trebalo da se dešavaju isključivo mirno i uz obostranu saglasnost.

Kancelar je na taj način reagovao na više puta ponovljene pretnje Pekinga da želi da vojno zauzme demokratsku ostrvsku republiku, ako se Tajvanci usprotive mirnom „ujedinjenju“. Komunističko rukovodstvo smatra da je to ostrvo deo Narodne Republike Kine, dok Tajvan već dugo smatra sebe nezavisnim.

Ljudska prava su „univerzalna“

Govoreći o ljudskim pravima, Šolc je naglasio da su ona „univerzalna“ i da to priznaju i sve članice Ujedinjenih nacija. On je razgovoru podsetio na obavezu zaštite i sprovođenja ljudskih prava, i izričito ukazao na situaciju u severozapadnoj kineskoj oblasti Sinđang, gde se, prema rečima komesara UN za ljudska prava, muslimanska manjina progoni. To „nije mešanje u unutrašnje stvari“, rekao je kancelar. Prema podacima aktivista za ljudska prava, stotine hiljada pripadnika manjina, posebno Ujgura, poslato je u kampove za prevaspitavanje u Sinđangu.

Kina odobrava Bajontek-vakcinu za strance

Tokom posete Pekingu, Šolc je dobio potvrdu da će vakcina protiv korone Bajontek-Fajzer, koja je razvijena u Nemačkoj, biti odobrena za strance koji žive u Kini. To je deo dogovorene saradnje u borbi protiv pandemije, rekao je kancelar. Razgovarano je, kaže, i o „perspektivi izdavanja opšteg odobrenja za Bajontek u Kini“. Na taj način bismo dali konkretan doprinos u borbi protiv pandemije, ocenio je Šolc. Preparat Bajonteka do sada nije bio dozvoljen na tržištu u Kini – zemlji koja ima strogu politiku nulte tolerancije prema kovidu 19 sa oštrim karantinima. Inače, nedavno se spekulisalo o mogućem ublažavanju korona-politike.

Šta kancelar želi u Kini?

Predsednik Si je ocenio da poseta kancelara doprinosi „izgradnji poverenja“ i daljem razvoju nemačko-kineskih odnosa „u idućoj fazi“. I Šolc je naglasio da je „dobro što imamo veoma intenzivnu razmenu“. Pritom se „naravno“ radi i o pitanjima „u kojima imamo različite perspektive“, rekao je kancelar i dodao da je to „cilj dobro razmene mišljenja“.

U ovom trenutku, odnos Nemačke i Kine obeležavaju pre svega znatne razlike – između ostalog i kada je reč o pretnji Kine upotrebom vojne sile protiv Tajvana, situaciji po pitanju ljudskih prava, trgovinskim preprekama za zapadne firme na kineskom tržištu i, na kraju, kineskom stavu prema ratu u Ukrajini.

Premijer Li Kećijang je Šolca primio uz vojne počasti. Tokom posete kancelara u Pekingu planirano je i održavanje okruglog stola s predstavnicima preduzeća iz Nemačke i Kine, na kojem bi trebalo da učestvuje i Šolc. U pratnji kancelara se, naime, nalazi i privredna delegacija, a među menadžerima su i šefovi uprave BASF-a, Folksvagena, Simensa i Dojče banke.

Kratka poseta Pekingu

Ova poseta kancelara specifična je iz više razloga. Zbog strogih korona-restrikcija koje su na snazi u Kini, ona traje samo jedanaest sati – nikada nijedan nemački kancelar nije toliko kratko boravio u najmnogoljudnijoj zemlji sveta. Šolc je osim toga prvi zapadni državnik od početka pandemije kojeg primaju u poprilično izolovanoj Kini. Si Đinping je Šolca doduše pozdravio bez maske, ali se nisu rukovali. Sedeli su na dva prilično dugačka stola. Šolc i članovi njegove delegacije se tokom boravka u Pekingu kreću u praktično hermetički zatvorenom „mehuru“ – i to je razlog zašto poseta traje tako kratko.

Šulc je ujedno i prvi zapadni državnik koji se s kineskim predsednikom Sijem sastaje nakon što je on na partijskom kongresu pre dve nedelje zacementirao svoju moć. Sporan je bio i trenutak odlaska u Kinu. Kineski disidenti i Svetski kongres Ujgura zahtevali su od Šolca da otkaže posetu Pekingu.