Nemački kancelar i socijaldemokrata Olaf Šolc priprema građane Nemačke na dalja poskupljenja.
„Aktuelna kriza neće biti završena za nekoliko meseci“, rekao je socijaldemokrata (SPD) na početku takozvane „zajedničke akcije“ sa najvišim predstavnicima poslodavaca i sindikata, u kancelarkom uredu.
Rat Rusije u Ukrajini i poremećeni lanci snabdevanja, zbog korona pandemije, stvorili su opštu neizvesnost.
„Moramo da se pripremimo na to da se ova situacija neće promeniti u dogledno vreme“, kazao je Šolc. Nemačka se suočava sa „istorijskim izazovom“.
Cilj ovog prvog u niyu sastanka je pronalaženje instrumenata za suzbijanje rasta cena. Rezultati će biti poznati tek najesen.
„Kao zemlja ćemo dobro proći kroz ovu krizu samo ako se udružimo, ako zajednički, ruku pod ruku pronađemo rešenja“, istakao je Šolc .
Društvo je mnogo jače nego što se ponekad pretpostavlja. „Poruka koja mi je važna jeste da se držimo zajedno“, kazao je kancelar.
Predsednik poslodavaca: „Pred nama su teške godine“
I predsednik poslodavaca Rajner Dulger vidi tmurne oblake na horizontu.
„Zemlja je pred najtežom ekonomskom i društveno-političkom krizom od ujedinjenja.” Ona može da se prevaziđe samo zajedničkim snagama.
Stalni ekonomski rast, kakav je zabeležen pre korona pandemije i početka rata u Ukrajini, „više nije nešto što se podrazumeva”. „Pred nama su teške godine.”
Smanjenjem poreza i doprinosa za socijalno osiguranje, vlast može da se pobrine da građanima od bruto zarade ostane više novca”, objašnjava Dulger.
Predsednica Saveza nemačkih sindikata (DGB), Jasmin Fahimi, smatra da je sada važno „sve preduzeti, kako bi se sprečila recesija, stabilizovali pogoni i osigurala radna mesta.”
Učesnici sastanka su se složili da do sada nije bilo takozvane spirale plata i cena, znači da inflaciju ne pokreću visoke plate, kaže šefica DGB.
Vladine mere koje su već usvojene rasteretiće prosečno domaćinstvo za 1.000 evra. Međutim, opreterćenja su „znatno više od toga”. Fahimi je još ranija tražila uvođenje gornje granice za cene energije.
Zajednička akcija – ideja iz 60-ih
Zajednička akcija podseća na istoimenu inicijativu iz 1967. koju je pokrenula „Velika koalicija“ (demohriščani i socijaldemokrate) u Nemačkoj: vlada, lokalne vlasti, sindikati i udruženja poslodavaca, zajedno sa centralnom bankom, Bundesbank, trebalo je koordinisano da deluju.
Tadašnji ministar privrede Karl Šiler, čija ideja je to i bila, govorio je o „stolu društvenog razuma“. On se nadao da će izbeći „pregrejevanje“ privrede do kojeg bi moglo da dođe zbog zahteva sindikata za povećanjem plata. Tada je, kao i danas, postojala opasnost da se plate i cene međusobno guraju na gore – odnosno povećavaju inflaciju. Sindikati su tada veoma nevoljno ušli u pregovore. Ukupno je za 10 godina bilo deset rundi razgovora, ali su se 1978. sindikati definitvno povukli.
Tagovi
