Savetnik američkog državnog sekretara Derek Šole (Dereck Chollet) izjavio je danas u Vašingtonu da je dogovor Beograda i Prištine iz Ohrida pravno obavezujući za sve strane i da to priznaje i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
„Dogovor smatramo pravno obavezujućim, to smo rekli Vučiću i on to nikada nije negirao“, rekao je Šole pred Spoljnopolitičkim odborom američkog Senata, tokom pretresa posvećenog politici SAD prema Zapadnom Balkanu.
Na pretresu, na kojem je svedočio i specijalni američki izaslanik za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar, Šole je kazao da su odnosi Kosova i Srbije krhki, bez obzira na postizanje dogovora u Ohridu, i ukazao da je neophodna „politička hrabrost“ za ispunjenje svih obaveza, prenosi Radio Slobodna Evropa.
Šole je rekao i da su SAD, dok nastavljaju da podržavaju Kosovo, „predane i produbljivanju partnerstva sa Srbijom i razvoju tešnjih veza sa njenim građanima“, navodi Glas Amerike.
„Želim da naglasim da to radimo širom otvorenih očiju. Srbija se suočava sa brojnim izazovima, od korupcije do dezinformacija koje podstiče Rusija. Naša zajednička istorija je veoma komplikovana i odnos nije lak, ali je u našem interesu da pomognemo Srbiji da ostvari puni potencijal i približi se evroatlantkoj zajednci i SAD“, kazao je Šole.
Predsedavajući Spoljnopolitičkog odbora Senata Bob Mendez, iz Demokratske stranke, ukazao je na izjavu predsednika Srbije da neće ispoštovati sve elemente dogovora iz Ohrida i ocenio da se radi o „šablonu, gde Vučić govori jednu stvar da umiri zapadne lidere, a druge stvari govori srpskom narodu, putem kontrolisanih medija“.
„Korišćenjem informacionog prostora i gušenjem civilnog društva, predsednik Vučić nastavlja da prihvata nacionalističke srpske narative i da neguje viziju ‘srpskog sveta'“, rekao je Mendez.
Mendez je naveo i da se Vučić hvalio bliskim vezama sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom, da je putovao u Moskvu na razgovore o trgovini, i da odbija da se pridruži evropskim partnerima u uvođenju sankcija Rusiji.
Šole je, međutim, podsetio da se Srbija u nekim aspektima usaglasila sa evropskom i zapadnom politikom u odnosu na Rusiju i Ukrajinu.
„Iako se Srbija nije pridružila sankcijama, a jasno smo stavili do znanja da je u tom slučaju teško videti kako će odmaći u procesu evrointegracija, jeste se uskladila u smislu kritikovanja i osuda Rusije i njene invazije na Ukrajinu, kroz glasanja u UN. Srbija je osudila aneksiju Krima, pomagala Ukrajini u domenu izbeglica i kritične infrastrukture i slala humanitarnu pomoć, ali i dalje mora da se uskladi sa evropskim sankcijama Rusiji“, kazao je Šole.
Mendez je kritikovao međunarodnu zajednicu, rekavši da vidi pritisak na Kosovo da formira Zajednicu opština sa srpskom većinom (ZSO) i „mali ili nikakav pritisak na Beograd“.
„Ne vidim pritisak na lidera (Vučića) koga je Njujork tajms povezao sa kriminalnim bandama“, kazao je Mendez, aludirajući na tekst njujorškog lista od 3. maja o vezama organizovanih kriminalnih grupa sa srpskim državnim vrhom.
Upitan od Mendeza o „veoma optužujućem“ tekstu Njujork tajmsa o Vučiću, Šole je rekao da administracija veruje da je izveštavanje tog lista „kredibilno“, ali da ne može da govori o detaljima iz članka.
Mendez je zatim pitao Šolea da li se Srbija može smatrati kredibilnim partnerom, imajući u vidu obelodanjene podatke.
„To moramo da testiramo. Oči su nam otvorene, pozivamo predsednika Vučića i njegove kolege na odgovornost u pogledu korupcije i drugih aktivnosti“, odgovorio je Šole.
Dodao je da je svestan da svuda u regionu ima korupcije i da je ona glavna prepreka integracijama Zapadnog Balkana.
„Uveli smo sankcije mnogim ljudima u regionu, i to ne samo u jednom delu, nego po celom regionu gde se korupcija pojavljuje“, naveo je Šole.
Povodom formiranja ZSO, Šole je rekao da ono treba da bude u skladu sa Ustavom Kosova i odlukama Ustavnog suda u Prištini, i dodao da bi kosovski Srbi bili manje vezani za Srbiju kada bi do toga došlo.
„Bili smo vrlo jasni da nećemo prihvatiti niti podržati bilo šta što liči na Republiku Srpsku“, istakao je Šole.
Eskobar, koji je i zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara, rekao je da je formiranje ZSO obaveza koju Priština treba da ispuni, ali je ukazao da time neće biti potkopana funkcionalnost Kosova.
„Mi smo više puta govorili Kosovu da ćemo im pomoći da (Zajednicu) oblikuju u nešto što je evropski model koji ne narušava suverenitet ili ustavnu strukturu zemlje, ili njenu funkcionalnost“, kazao je Eskobar.
Dodao je da ZSO „ne vidi kao ustupak Srbiji“, već kao „način da Kosovo prihvati one građane koji žive na Kosovu, koji su građani Kosova, da mogu da pristupe vladinim uslugama“.
Eskobar je rekao i da SAD rade sa evropskim partnerima i saveznicima kako bi vrata evroatlantskih ustanova za Zapadni Balkan bila otvorena, a put u EU siguran i realan.
„Istovremeno, zemlje Zapadnog Balkana moraju da primene neophodne reforme da bi se kvalifikovale za to članstvo. Pomažemo im da izgrade kapacitete da se bore sa korupcijom i dezinformacijama, koji čine region pogodnim za maligne uticaje, i da rešavaju tenzije koje prete regionalnoj stabilnosti i integracijama. Najveća prepreka održavanju mira i prosperiteta na Zapadnom Balkanu su odnosi Srbije i Kosova“, naveo je Eskobar.
On je kazao i da neuspeh u dijalogu Beogradu i Prištine „omogućava Rusiji da remeti strateški put Srbije prema evrointegracijama, koje srpski narod jako želi, a SAD snažno podržavaju“.
I Šole i Eskobar su potvrdili podršku inicijativi Otvoreni Balkan, ocenivši je dobrom prilikom za integraciju regiona.
Eskobar je, međutim, pojasnio da će SAD podržati Otvoreni Balkan jedino ako svi entiteti sa Zapadnog Balkana, uključujući Kosovo, budu imali ravnopravno učešće.
„Naš uslov za podršku Otvorenom Balkanu je da bude otvoren za sve njih podjednako kao za punopravne članice. To će zahtevati od Srbije da prihvati Kosovo kao punopravnu članicu. Dakle, za nas je ovo prilika da stvorimo još veću integraciju Kosova u region. U suprotnom, nećemo je podržati“, rekao je Eskobar.
Na pretresu je bilo reči i o Bosni i Hercegovini, a Eskobar je izrazio zabrinutost zbog „upornog, secesionističkog i antidemokratskog delovanja“ predsednika Republike Srpske Milorada Dodika.
„Radićemo na tome da odvratimo Dodika od faktičkog odvajanja i da ograničimo resurse za finansiranje njegovih podela. SAD će nastaviti da uvode sankcije svima u regionu koji ugrožavaju ili podrivaju institucije Bosne i Hercegovine ili Dejtonski mirovni sporazum“, rekao je Eskobar.
Kad je reč o Crnoj Gori, Eskobar je tu zemlju opisao kao „jednu od svetlih tačaka u regionu“.
„Vidimo obnovljeni zamah da se ostvari njena evropska budućnost. Nedavni predsednički izbori održani su bez problema. Uspostavljen je kvorum u Ustavnom sudu. Crnogorski lideri sada moraju da rade na tome da popune preostalo upražnjeno mesto u Ustavnom sudu i imenuju ostale ključne sudske pozicije“, kazao je Eskobar.
Eskobar je izrazio nadu da će 11. juna biti održani slobodni i fer parlamentarni izbori i da će novoizabrani lideri brzo sprovesti reforme neophodne za napredak u evrointegracijama.
Senator Republikanske stranke Pit Rikets pitao je o ruskom uticaju u Crnoj Gori, i o novoizabranom predsedniku Jakovu Milatoviću i šta treba uraditi da se Crna Gora više pomeri ka Evropskoj uniji, a dalje od Rusije.
Šole je odgovorio da je Pokret Evropa sad, koji je kandidovao Milatovića, „veoma energičan“ posle njegove ubedljive pobede na izborima, i izrazio nadu da će biti očuvana evropska orijentacija zemlje.
„U junu se održavaju parlamentarni izbori na kojima će biti izabrana nova vlada. Primenjuju se sankcije protiv Rusije od 2014. godine, od njene početne invazije na Ukrajinu, i Milatović je obećao da će to nastaviti i ići u korak sa ostalim EU sankcijama“, rekao je Šole.
On je pozvao novo crnogorsko rukovodstvo da se fokusira na reforme, posebno one koje se odnose na jačanje vladavine prava i borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala.
Tagovi
