I bi „duplo kolo“, vanredno, lepo, usred nedelje, tačno onda kada nam prošli vikend ispari, a naredni je daleko, opet je tu bila Premijer liga.
Zvuči kao letnji maraton, kao period divnog opuštanja, uz filmove, uz talase, ili uz maligane – zašto ne i sve odjednom – kao kada se probudite u 3 izjutra i shvatite da imate još 3 sata do alarma.
Počelo je u prošlu subotu i završilo se u sledeći ponedeljak, dan pred poslednje kolo Lige šampiona. Kome Kris Vajlder nije zanimljiv mogao je da gleda kako izgleda Everton kada na klupi ima pravog trenera, ili pravog navijača, ko je čekao da dve prvoplasirane ekipe kiksnu opet je ostao nesrećan, a ko se raduje zbog Olea, taj je pošteno trljao ruke poslednjih sedam dana.
Ono što je kod leta dobro, kada izgubite pojam o vremenu, to je svaki sledeći dan i svaka nova avantura, pa tako na mozak fudbalskog navijača deluju i predpraznične sedmice u Premijer ligi.
Najjači utisak duplog kola: Mančester Siti više nije najbolji tim na svetu
Reći će neko da nikada nije ni bio, ali pisac ovih redova često je na ovom mestu isticao da niko na svetu nema takav roster, ili što kažu socijalistički fudbalski konsultanti, nema niko takav kadar kao Pep.
Povredi ih se kamara i opet imaju u timu najboljeg napadača brazilske reprezentacije, ili „onoga maloga Belgijanca“, tu je i ona osmica što sve zna sa loptom, a za 90 odsto timova u ligi zbog jedne povrede stane svet i pomoćnog trenera ubeđuju da nije mnogo strašno, da ne plače toliko.
Takav tim, sa dubinom u svlačionici, trenerskom dubinom na klupi, koji je tako lako pronalazio dubinu u poluprostorima koje samo Gvardiola i Bernardo Silva vide, izgleda plitko.
I taman pomisliš sad su OK, daju Barnliju 4 gola za špice, onda ih dočeka komšija od preko plota i nalupa ih tako da se De Brujneu obrazi ne crvene jer se zajapurio.
Nešto nije u redu.
Najveća zabluda kola: Arsenal
„Stavi samo Obamejanga u centar napada i biće to sve dobro, vidiš kako je Vest Hem primio tri gola.“ I slične gluposti.
Znate onu situaciju kad stari učitelj iz seoske škole ode u penziju pa dođe neki mlađi, pa ne valja ništa, pa dođe neki novi, što je studirao u Beču ili Pragu, pa vidiš da ne valja, pa dođe neki bivši đak generacije, pa opet neće i neće. I samo se menjaju profesori, a niko ne primećuje da nije lepo ići u tu školu više, da je direktor nezainteresovan, da se na savetu roditelja svađaju komšije oko tri duluma zemlje i da jedno treće mesto na opštinskom takmičenju iz likovnog nije toliko važno, kada četvoro učenika četvrtog razreda ne zna sva slova latinice.
To je, otprilike, Arsenal.
Pobedili su, ali izgleda kao da neće sve biti u redu.
Pobednik kola: Ole, ole, ole oleee, Ole, Ole
Na ovim stranama je toliko puta kritikovan i toliko je čamio u rubrici gubitnik kola, da bi bio greh naše majke da nije proglašen za opšteg pobednika ovih premijerligaških svečara od 9 dana.
Pobedio je Totenhem, pa mu to nije bilo dovoljno, nego je pobedio i Mančester Siti.
Igrači Junajteda nisu ličili na one svoje slabije verzije od prethodnih 14 kola, izgledali su kao da im je neko zamenio baterije i ako Ole Gunar Solskjer ili Solšer, nauči iz toga i neku lekciju, biće ovo najvažniji trenutak u sezoni Crvenih đavola.
Norvežanin najbolje na svetu ume da se izvuče, da postigne neki gol u 95. minutu, ili da pobedi u derbiju, ili dva, kada mu ni tetkice na Old Trafordu ne govore „dobar dan“.
Ali to negovanje (lažne) filozofije i prilagođavanje stila igre navijačima umesto semaforu, moglo bi ovaj kratak bljesak da učini svetlošću na kraju tunela i njegovog puta na Teatru snova.
Gubitnik kola: Vest Hem
Kada neko ne uspeva da se istakne, kada je u zapećku, u senci starijeg brata, bogatijeg drugara, uspešnijeg oca, ili talentovanijeg partnera, obično se desi neka prekretnica i onda postane grub, ili se sveti čitavom svetu.
Vest Hem se sveti sam sebi. Prosečan engleski klub, prosečan londonski klub, prosečan fudbalski klub ove planete, koji želi da gradi specifičan identitet, ali bez ikakve ideje kako da to uradi.
Kada je tim vodio Slaven Bilić, sa onih 6,7 visokih, snažnih igrača, dugih nogu i Pajeom kao motorom, to je ličilo na nešto. Od tada, do danas, kao i mnogo puta pre Bilića, Čekićari su domina bez i jedne tačkice.
Imaju dobre fudbalere, najveći deo prve postave bi našao angažman u prvih 11 u 80 odsto klubova lige, imaju talente poput Jarmolenka i Andersona, imaju dobrog golmana (dobro, sada je povređen), svašta nešto imaju i nemaju ništa, a kada se balončići previše približe zoni ispadanja, oni pucaju od straha.
Sada su na bod od crte.
Hit kola: Snoop Dogg – Imagine
Snup Dog kaže da navija za Mančester Junajted. Istina, kaže on i da je i dalje reper, ali promeni ime u Lajon i snimi duet sa polupopularnom pevačicom sa ovih prostora.
Ipak, ovde se uklapa da jedan Crveni đavo repuje o uobrazilji.
Možda bi neka njegova adaptacija ovako zvučala:
„Zamislite život u gradu (fudbalskih) bogova,
Zamislite da ljudi ne vide boje,
Da ne razlikuju crvenu i plavu,
Možda poslednjih godina ne bi mislili da smo mrtvi,
Možda nas ne bi zezali da je Junajted novi Siti kada ih pobedimo…“
(Bolje od Snup Lajona svakako).
Tagovi
