Godina je 1999. Berlinski zid je pao. Kule bliznakinje i dalje stoje tamo gde su. A jedini američki rat jeste protiv droge.
Istorija je, ako je verovati Fransisu Fukujami – završena, a liberalna demokratija je trijumfovala.
Ali u severnom Nju Džersiju nije sve crno-belo. Toni Soprano — gangster i glavni lik serije „Sopranovi“, koja je na HBO-u prvi put emitovana pre 25 godina — ima napade panike.
„Ako Amerika napreduje, mafija je u opasnosti“, kaže Toni, i dodaje: „Ova naša stvar, posao, nije tako dobar kao što je bio, a vlada je sve uspešnija u hapšenju i kažnjavanju mafije“.
Kako se stvari raspadaju, tako Toni, koji se nalazi u centru zbivanja, ne može da izdrži toliki pritisak. Jedino što ga raduje jesu patke koje su došle u njegov bazen.
U filmu, ali i u fikciji, mafija je dugo predstavljana kao mračni talog američkog sna, piše The Economist povodom 25 godina od emitovanja „Sopranovih“.
David Chase, kreator serije „Sopranovi“, dao je mafiji novi senzibilitet.
Prva epizoda počinje u ordinaciji psihoterapeutkinje Dženifer Melfi. Ona razgovara sa Tonijem (kojeg glumi tada nepoznati Džejms Gandolfini) koji se otvara o problemima koji ga muče.
O njegovoj staroj ali moćnoj majci, frustriranoj i pobožnoj supruzi, njegovoj ćerki, buntovnoj adolescentkinji i bespomoćnom sinu.
Sama po sebi, ideja da je jedan mafijaš potresao zbog problema koje stvara njegova majka, ne samo da je smešna nego je i genijalna.
Uz pomoć Melfijeve, Toni počinje da uviđa da nesrećne porodice nisu toliko različite. Takođe shvata da je užasno teško razlikovati dobro od zla. U najdinamičnijim epizodama, dva dela Tonijevog života (posao i porodica) su zamršeno isprepletena. To se dešava, recimo, onda kada vodi ćerku u obilazak koledža u Mejnu, ali u isto vreme pronalazi i neprijatelja kojeg na kraju zadavi kanapom.
On žudi za legitimitetom u svojoj porodici, ali i za osvetom. Toni i njegovi „zalizani“, su u jednom trenutku ljubazni, dok su u sledećem kriminalni, površni i nasilni.
Šarmantna devojka Tonijevog nećaka i imenovanog naslednika, Kristofera, koja je bila pod pritiskom da sarađuje sa FBI, nemilosrdno je ubijena.
Danas je veoma teško setiti se koliko su „Sopranovi“ zapravo bili radikalni. Ne samo kao serija koja je bacila novo svetlo na mafijašku priču, već i kao potpuno nova televizijska perspektiva.
„Sopranovi“ su jedinstveni, uz nekoliko značajnih izuzetaka, kao što je „Twin Peaks” Dejvida Linča, ili serije kao što su „Friends” i „Frasier” – sitkomi i melodrame koji su obrađivali realne društvene probleme.
Ovo ostvarenje o mafiji je ambiciozno i dvosmisleno, a posebno u onom trenutku, najkontroverznijem momentu u istoriji televizije, kada porodica Soprano seda za sto, koji bi mogao da bude njena poslednja večera.
Publika je široko usvojila njihov rečnik i fraze, slično kao iz filmova kao što su „Kum“ i ostali klasici.
Suština kojom se ova serija bavi jesu društvene promene.
„Sopranove“ je tokom pandemije otkrila nova generacija gledalaca pa je HBO objavio da se ukupan broj sati striminga utrostručio.
Najzanimljiviji deo jeste to što je ova emisija izuzetno popularna među mladim ljudima levičarski opredeljenim. Oni je vide, pre svega, kao kritiku američkog kapitalizma. Mafija i mafijaški filmovi su napredovali u trenutku su sindikati bili jaki, kada je kockanje bilo strogo regulisano i kada su u gradovima bila jaka mala preduzeća, a ne kapitalistički lanci.
„Razmišljam o svom ocu. On nikada nije dostigao visine kao što sam to ja, ali je po mnogo čemu živeo bolje“, kaže Toni u prvoj epizodi. Koliko bi Amerikanaca, posebno mladih, danas rekli isto?
Tagovi
