SOS Dečija sela nastala su 1949. godine, kao humaniji, porodični oblik brige o ratnoj siročadi. Zbog univerzalne ideje da svako dete treba da raste u porodičnom okruženju, i lakoće kojom se prilagođava različitim kulturama, koncept je prihvaćen u 135 zemalja. Dečije selo predstavlja zajednicu po meri deteta, podržavajuće okruženje koje deci pruža optimalne uslove za razvoj. U skladu sa tim, građene su porodične kuće, u kojima žive SOS porodice.
Jedno takvo selo nalazi se i u Srbiji, broji 15 kuća, u kojima sa svojim SOS roditeljima danas živi 69 dece bez roditeljskog staranja. U SOS Dečijem selo u Kraljevu, od 2004. godine do danas, dom je našlo 160 dece iz cele Srbije. Specifičnost ovog koncepta brige je da u SOS porodicama žive grupe bioloških braća i sestara, koji tako imaju mogućnost da odrastaju zajedno. Svakom detetu se pristupa individualno, a podrška traje do osamostaljivanja, prvo kroz SOS porodice, a zatim u Programima za mlade.
„Sa decom 24 sata, 365 dana u godini, u porodičnim kućama, žive njihovi SOS roditelji, koji odgajaju i vaspitavaju decu uzrasta od 0 do 18 godina. Svaki SOS roditelj mora da ispuni kriterijume i dobije licencu za hraniteljstvo, po programu koji sprovodi nadležni Centar za socijalni rad. Pored motivacije, spremnosti da stvaraju tople odnose i veze, budu podrška i adekvatan vaspitni uzor, fleksibilnosti i doslednosti, SOS roditelji moraju imati snagu i upornost koja će im pomoći da prevaziđu izazove. Deca dolaze sa svojim, uglavnom teškim, životnim pričama, traumama, nepoverenjem u svet odraslih, neretko ne mogu lako da stvaraju odnos sa drugim ljudima, imaju razvojne poteškoće ili pogrešne obrasce ponašanja. Zato ovaj poziv nosi veliku odgovornost, ulaganje i odricanje, ponekad i veće nego za biološke roditelje. Treba biti spreman svim srcem prihvatiti, podržati, voleti i vaspitavati decu koja dolaze u hraniteljske porodice. U svemu ovome SOS roditelji nisu sami. SOS porodice imaju kontinuiranu stručnu podršku našeg psihopedagoškog tima, koji čine savetnici za hraniteljstvo, psiholog, socijalni radnik, pedagog, kao i eksterni saradnici: logoped, psihoterapeut, profesori. U brizi o deci i domaćinstvu određeni broj sati nedeljno SOS roditeljima pomažu porodične asistentkinje“, ispričala nam je Vesna Mraković-Jokanović, direktorka SOS Dečijih sela Srbija.
Verujući da je porodično okruženje najbolje za svako dete i želeći da skrenu pažnju javnosti na važnost ovog plemenitog poziva, SOS Dečija sela Srbija pokrenula su kampanju simboličnog naziva „Od ljubavi se raste“.
„Da bi neko postao SOS roditelj, treba da ima između 28 i 45 godina, da je psihofizički zdrav, ima adekvatne životne i porodične vrednosti i srednjoškolsko obrazovanje. Svi kandidati prolaze procenu i obuku nadležnih državnih centara, kao i obuku koju mi organizujemo, u trajanju od dva meseca, koja uključuje i boravak u Selu, dovoljno vremena da se upoznaju sa ovim načinom života i da procene da li je to najbolji izbor. Mogu se prijaviti pojedinci, partneri i samohrani roditelji, važno je da ispune navedene uslove, i da su njihovi partneri i deca spremni da žive kao deo velike SOS porodice u Dečijem selu u Kraljevu. Veoma vodimo računa da to bude najbolji izbor za celu porodicu, uzevši u obzir uzrast, potrebe i broj dece, partnerske i roditeljske odnose i kompetencije, kao i činjenicu da treba da brinu o 4-5 dece različitog uzrasta. Hraniteljstvo ne sme da ugrozi roditeljsku ulogu prema biološkoj deci ili partnerske i porodične odnose, i obrnuto, ne sme da bude razlike u kvalitetu brige i života između biološke i dece na hraniteljstvu“, ističe Vesna, i dodaje da u okviru Fondacije SOS Dečija sela Srbija postoje i tri Centra za podršku porodici, u Beogradu, Obrenovcu i Nišu, koji pružaju savetodavnu, psihosocijalnu i materijalnu podršku za 750 porodica u riziku od izdvajanja dece. „Zahvaljujući tome skoro 2500 dece je ostalo da živi sa svojim porodicama. Kroz Centar „Jaki mladi“ podržali smo 400 socijalno ugroženih mladih u traženju posla i samozapošljavanju. Važan deo naše misije je i podizanje svesti javnosti o značaju sigurnog porodičnog okruženja za odrastanje dece“, kaže direktorka SOS Dečijih sela Srbija.
„Sve ovo ne bi bilo moguće bez podrške donatora, kompanija i građana i saradnje sa institucijama uključenim u brigu o deci i lokalnim zajednicama u kojim radimo. Zahvaljujemo svima koji nam pomažu i pozivam sve koji to mogu i žele da nam se pridruže u ovoj misiji. Više informacija o našem radu mogu dobiti na našem sajtu www.sos-decijasela.rs„, ističe Vesna Mraković-Jokanović, direktorka SOS Dečijih sela Srbija.
Tagovi
