Spajićeva kocka koja još nije bačena: Zapad ili „ostaci“ Demokratskog fronta u novoj vladi?

Pre samo mesec dana, mandatar crnogorske vlade Milojko Spajić, tvrdio je da ima većinu za njeno formiranje, i to „bez bivšeg Demokratskog fronta“. Pre nekoliko dana, ovom njegovom predlogu je otkazana podrška, a Spajić danas ima novu ideju po pitanju kreiranja vlade.

Prema prvobitnom planu, predsednik skupštine je trebalo bude lider Demokrata Aleksa Bečić, a vlada bi bila formirana od Pokreta Evropa sad (PES), Demokrata, manjinskih stranaka i Socijalističke narodne partije (SNP).

Spajić je tada rekao da je definitivna odluka da koalicija Za budućnost Crne Gore, sastavljena od stranaka bivšeg Demokratskog fronta (DF) neće biti deo vlade.

„Ne vjerujemo u iskrenost njihovih namjera. Mislimo da oni samo lažno prihvataju ponudu da bi opstruirali. Prihvatili su ponudu onog trenutka kada smo imali većinu.“

U tom trenutku Spajić je potpuno odbacio koaliciju Za budućnost Crne Gore, rekao da im ne veruje, i da SAD i  Evropska unija ne žele koaliciju Za Budućnost Crne Gore.

Ipak, kada je skupljena potrebna podrška u parlamentu, glasovi 41 poslanika, Demokrate su otkazale podršku Spajićevom predlogu, jer u svom statutu imaju tačku koja ih obavezuje na to da ne mogu nikako da sarađuju sa DPS-om, niti sa partijama koje su u koaliciji sa njom, kaže Mili Prelević, urednik crnogorskog lista Dan.

„Albanski poslanik Mehmed Zenka je bio na listi, on je predsjednik Demokratske unije Albanaca, i bio je na listi DPS-a, zbog toga su saopštili da ne mogu da prihvate da taj presudni glas za izbor vlade i predsednika skupštine dođe sa liste DPS-a“, objasnio je Prelević.

Spajić je tada napravio ogroman preokret u pregovorima.

Postalo je izvesno da će nova vlada biti formirana sa bivšim članicama DF-a, čije stranke i lideri nisu proevropski orijentisani. Da bi formirao Vladu, Spajić je ponovo pozvao koaliciju Za budućnost Crne Gore, i ponudio im mesto predsedika parlamenta.

Kako kaže Prelević, to ne treba da čudi, s obzirom na to da su oni osvojili 15 odsto na parlamentarnim izborima i imaju značajnu podršku i snagu.

„Mislim da oni imaju čak i više, nego je bio takav momenat, kada je Pokret Evropa sad izašao sa primamljivom ponudom za gađane, da će obezbediti prosečnu platu od 1.000 evra, penzije od 450 evra, sedmočasovno radno vreme, i ljudi su želeli neke promene. Pokret Evropa sad je dobio prilično jaku podršku, a siguran sam kada bi sada bili izbori dobili bi značajno manju podršku. Koalicija Za budućnost Crne Gore će uvek imati značajnu podršku, pre svega Srba koji se osećaju ugroženo u Crnoj Gori, i ta koalicija će u narednih 4, 5 izbornih ciklusa svakako imati svoje predstavnike“, objasnio je Prelević.

Predsednik Parlamenta u Crnoj Gori ima potpuni i nekontrolisani uvid u sva dokumenta, pa i ona koja se tiču bezbednosti, ali i NATO-a, i to je ono što Zapadu smeta.

Zbog toga su zapadni partneri Podgorice su jasno reagovali i stavili do znanja da ne žele da imaju Za budućnost Crne Gore, odnosno bivši Demokratski front, na mestima koja se tiču bezbednosti i tražili su da ne uđu u vladu.

Prelević je za Nedeljnik rekao da je sinoć razgovarao sa ambasadorkom SAD u Podgorici, Džudi Rajzing Rajnke, koja je rekla da ostaju pri stavu da koalicija Za budućnost Crne Gore za njih nije partner, i da ih veoma brine to što će oni biti u budućoj vlasti.

„Realnost je takva da će učešće u vlasti grupa ili lidera koji odbijaju da osude rusku agresiju, odbijaju da se zalažu za prava Ukrajine, odbijaju da podrže sankcije EU protiv Rusije, odbijaju da štite prava manjina i odbijaju da poštuju suverenitet susednih zemalja poput Kosova, drastično omesti napore Crne Gore u ostvarenju njenih evropskih aspiracija“, rekla je Rajzing Rajnke.

„Danas je, nešto blaže, odgovorila britanska ambasada, da su oni spremni da poštuju demokratske procese i da rade sa državama, a ne vladama, i da se diplomatski odnosi nastavljaju bez obzira na to ko je u vladi. Međutim, ‘stepen naše saradnje sa bilo kojom vladom, određen je stepenom u kojem ona deli naše vrednosti’, kako su napisali“, tvrdi Prelević.

Koalicija Za budućnost Crne Gore ne deli interese ni britanske države, a ni Evropske unije. Kancelarija Evropske unije u Crnoj Gori je saopštila da takođe ima bojazan po pitanju te vlade.

Crna Gora je članica NATO i teži da uđe u EU, i da bi ušla mora da poštuje njihova pravila.

Rok za formiranje vlade je sve bliži

Krajnji rok za formiranje crnogorske vlade je 8. novembar, ali još uvek ništa nije gotovo.

Trenutni predlog za sastav vlade ima podršku 49 poslanika, što je veoma značajna podrška, jer to je tri petine parlamenta, a sa takvom podrškom u Crnoj Gori mogu mnoge stvari da se izglasaju, kao na primer za izbor državnog tužioca u drugom krugu – za šta upravo treba tri petine.

A koalicija Budućnost Crne Gore je zapravo pobednik u ovom pregovaračkom procesu, jer je od nekoga ko je bio potpuno otpao, došao do toga da ima predsedinika skupštine, kaže Prelević.

Iako ne bi ušla u vladu, jer samo daje podršku za njeno formiranje, ova koalicija bi mogla da dobije mesto predsednika parlamenta, i mesta u upravnim odborima, državnim preduzećima, direktorskih mesta.

Spajić ima „tri gubitničke opcije“.

„Prva opcija je da ponovo resetuje pregovore, i da pokuša da napravi neku vladu, a mislim da mu to ne bi uspelo jer je u međuvremenu izbacio iz pregovora Bošnjačku stranku. Druga opcija mu je da ostavi ovo ovako kako je, a tu gubi bezrezervnu podršku SAD koju je imao do sada, Nemačke, Francuske, Italije, zemalja Kvinte.“

Kako tvrdi Prelević treća opcija za crnogorskog mandatara jeste „da formira koncentracionu vladu, vladu nacionalnog spasa, koja bi onda bila napravljena od svih partija koje su ušle u parlament, što znači i od DPS-a, i to unapred znači da se njegova partija cepa. Ta vlada bi verovatno bila oročena na godinu ili na 18 mjeseci, kako bi odblokirala institucije u Crnoj Gori i organizovala naredne parlamentarne izbore.“

„Umesto 24 poslanika, siguran sam da Milojko Spajić ne bi imao više od 15 poslanika kada bi došlo do tih izbora. Tako da je, svojom neozbiljnošću ili neiskustvom je došao u položaj gde ima ove tri gubitničke opcije. Ništa nije zakovano, i niko nije siguran šta on misli, odnosno menja mišljenje i partnere iz dana u dan.“

Do kraja roka za formiranje vlade ostalo je još 27 dana, što znači da vremena ima mnogo manje.

„Ako uzmemo u obzir da on ide na ovu varijantu u koju je krenuo, mislim da će već 17. oktobra biti skupština na kojoj se bira predsedik skupštine gde se biraju i ostala tela da bi mogla da funkcioniše.“

Već 22. ili 23. bi Spajić mogao da predstavi poslanicima svoj plan i program za vladu, a oni da glasaju o tome.

„Nisam siguran da će on istrajati na ovome, a drugo i ako istraje sigurno, neizvesno je šta će biti sa evropskim putem Crne Gore, koja je inače u proteklih 4, 5 godina potpuno zaostala na ovom planu. Neophodno je da se formira vlada zato što EU na svakih 7 godina pravi novi budžet, uz šta ide i priča o eventualnom proširenju. Naredni budžet se pravi 2027. godine, i ako Crna Gora u naredne 4 godine ne ispuni osnovne kriterijume i ne nastavi evropskim putem što se od nje očekuje, neće moći da uđe u budžet.“

Spajić tvrdi da ova vlada, iako ima 49 poslanika, a 41 je većina u crnogorskom parlamentu, „apsolutno ne bi bila stabilna“. Još je sigurnije da stabilnost ne bi mogla da ima bilo kakva vlada u koju ne veruju partneri Podgorice iz Brisela, Londona i Vašingtona.