Prethodnog četvrtka, u ranim jutarnjim časovima, prolaznici koji su se našli u Ulici Mustafe Matohitija u Tirani bili su svedoci čudnog prizora. Dok je pospano Sunce ispraćalo umorni Mesec, zidove trospratnice iznad koje se vijorila iranska zastava obasjavala je vatra hranjena tajnama koje nisu smele da ugledaju svetlost dana.
Znatiželjni svedoci, do čijih je priznanja kasnije došao Rojters, tvrdili su da su ispred zgrade – koja je služila kao dom ambasade Irana u Albaniji – zaposleni bacali poverljiva dokumenta u zarđalo bure u kom su spaljena.
Nekoliko časova kasnije, svi iranski diplomatski službenici napustili su u blindiranim vozilima svoje sada već staro radno mesto usled roka od 24 sata za napuštanje zemlje, koji su im dale albanske vlasti.
Dan ranije, albanski premijer Edi Rama saopštio je da Albanija prekida diplomatske odnose sa Iranom. Kao razlog su navedeni „masovni sajber napadi“ na tu zemlju „čija je dubinska istraga pružila nesporan dokaz o tome da iza njihove organizacije i sponzorisanja stoji Teheran“.
„Teški napad“ o kom je Rama pričao desio se 15. jula i bio je usmeren na digitalnu infrastrukturu albanske vlade „sa ciljem da je uništi“.
Na odgovor Teherana nije se dugo čekalo. Tamošnje Ministarstvo spoljnih poslova odbacilo je optužbe kao „neosnovane“, nazvavši odluku o prekidu diplomatskih odnosa „nepromišljenim i pogrešnim činom“.
Nije bilo potrebno da protekne ni mnogo vremena pre nego što su se SAD umešale u čitav spor, pridruživši se optužbama na račun Irana, uz najavu daljih akcija kako bi „Teheran odgovarao za pretnje sigurnosti američkih saveznika“.
Najavljene akcije sprovede su ubrzo. SAD su uvele sankcije iranskom Ministarstvu obaveštajnih poslova i ministru koji se nalazi na njegovom čelu.
Međutim, tu nije bio kraj optužbama na iranski račun. Nekoliko dana nakon prvog, pojavio se i drugi izveštaj albanskih vlasti o sajber napadima, koji su ovog puta navodno bili usmereni na sisteme na albanskim graničnim prelazima.
U saopštenju Ministarstva unutrašnjih poslova Albanije navodi se da je utvrđeno da je sistem za komunikaciju albanske policije bio „pod sajber napadom sličnim onom koji je vladin portal E-Albanija pretrpeo u julu“, kao i da su preliminarni rezultati istrage pokazali da je „napad izvršila ista ruka“.
Albanija je stoga privremeno isključila sve sisteme, među kojima je i sistem upravljanja informacijama (TIMS), koji evidentira ulaske i izlaske na graničnim prelazima, a u čijem su im uspostavljanju 2007. godine pomogle upravo SAD, u cilju što boljeg praćenja migracija koje bi im pomogle u vođenju Bušovog „rata protiv terorizma“.
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg izjavio je da bi ovi sajber napadi mogli da aktiviraju klauzulu kolektivne odbrane alijanse, što bi sve ostale članice obavezalo na odbranu Albanije od napada svake vrste. Međutim, ovaj princip nikada nije testiran u praksi, a Stoltenberg nije precizirao na koji način bi u ovom slučaju bio sproveden.
Ovaj tekst objavljen je u novom broju Nedeljnika, koji je na svim kioscima od četvrtka, 15. septembra
Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs
Tagovi
