Biće da sam nasledio to pomalo od majke. Ona je mislila da je mnogima bolje od nje. U mom slučaju mislim da je stanovnicima raznih zemalja bolje nego nama. Uhvatim sebe često da mislim o tome u onim redovima za čekiranje na evropskim aerodromima. Kada svako čeka u svojoj koloni da ostavi prtljag kod zaposlene osobe na aerodromu iznad koje svetli destinacija na kojoj oni žive, plaćaju porez, infostan…
Uhvatim sebe da redovno zavidim ovima iz kolone za Stokholm, London, Pariz… A i moja majka je saznavala da ti kojima zavidi nisu baš takvi. Da onaj s četvrtog sprata nije uopšte tako dobar prema svojoj ženi kao kad izađe sa četvrtog sprata gde ih gledaju komšije kao srećan bračni par. Da ume on kad se vrate u taj stan i da je ćušne. Tako i ja dugo zavidim ovima u redovima za Stokholm, London, Pariz… A onda pomislim da i ti u tim redovima za gradove sređenih zemalja imaju neka svoja sr.nja, da i tu neko nekog ćušne na četvrtom spratu zgrade u Stokholmu, Londonu, Parizu…
Ali, i pored svega, pored svih tih analiza da je najbolje tamo gde ne plaćaš porez, infostan i gde ne zvoni jutarnji alarm da ne zakasniš na posao, duboko verujem da je Špancima bolje nego nama. Da su Španci sve ono što bi mi trebalo da budemo ali nikada nećemo biti. Prepune ulice ljudi. Svih generacija. Uveče, ma do ponoći, bračni parovi od 70+ sede tik do stolova sa tinejdžerima u baštama restorana. Uhvati te tuga jer njihovi srpski vršnjaci hrču ili su zaspali u fotelji tokom „Zadruge“, „Parova“… I nemaju šansu da kupe kiselu vodu sa svojom babom jer daju dobar deo penzije deci koja su na birou već godinama. Ili treba dati unuku za ovaj trotinet na struju.
Znam, čujem vas: „E, Rosiću daj nama tu špansku penziju pa ćemo i mi izvesti babe na kafu i kiselu u ponoć.“ A ja ću vam odgovoriti: „Dobar deo vas je ostao bez te penzije jer ste dali da vam onaj zauvek oduzme penzije ili ušteđevinu u zajmu za Srbiju. I posle ste ga opet branili.“
Nema u Španiji onih dosadnih likova sa laptopovima u barovima. Priča se, grmi sve, život, a ne da sisaš život iz telefona. Garderoba po pristupačnoj ceni i vidiš da srednja klasa postoji. Po garderobi ti analiziraš zemlju. U Srbiji ili kupuješ froncle na buvljaku ili su extra cene za novu klasu. Garderoba ti kaže da ovde nema ništa od poboljšanja.
Tamo negde s kraja osamdesetih, kada su se osnivale partije, svi odreda obećaše švedski standard. I Milošević i Karadžić među njima. A baš niko nije tada spominjao Španiju, ma ni Grčku. Sada je sasvim izvesno da ćemo na aerodromima zavideti nekom iz reda za Bukurešt, iako će i tu biti onih sa traumama sa četvrtog sprata.
Tagovi
realno
Garderoba govori o standardu? Da, ali samo kod onih koji misle kao ti. Sto se Spanije tice imaju visoku stopu nezaposlenosti, pa nesto i ne verujem da im je mnogo dobro. Sudeci po garderobi onih koji kod nas sede u kaficima, nama je mnogo bolje ;)
Aleksandar Popovic
Realno@ Rosic je stekao utiske koje imaju i oni sto duze borave u Spaniji. Osnovni jeb da onj, zahvaljujuci i uticaju katolicke crkve, bolje resavaju problem “bele kuge”. U novijom naseljima, nesto nalik na blokove u N. Beogradu, uglavnom mlad svet: sa najmanje dvoje do sestoro dece. Sto se navika tice, Spanci vole da idu u kafane, pa i u starijim godinama. To je navika bez obzira na licni status. Za razliku od nas, gde se starost apriori smatra za bolest i nesposibnost( uz neretko generacijsko ”gledanje sa visine” neretko i omalovazavanje, u Madridu mozete da sretnete ljude koji se ispomazu “guralicama”, ali ne odustaju od setnji, odlaska u samouslugu, na priredbe... Sto se odece tice, za odlazak na posao ili u obdaniste po decu, uglavnom su roditelji “skockani”, bez zamerke.