Definicija Španije jezuite Baltazara Garsijana ni posle četiri veka nije ništa izgubila na aktuelnosti u predvečerje prevremenih parlamentarnih izbora krajem jula: „U španskoj monarhiji, gde imamo mnogo provincija, različitih naroda, brojne jezike, antitetičke sklonosti, odudarajuće klime, potrebno je mnogo snage i sposobnosti za očuvanje i ujedinjenje zemlje.“
Kastiljanci, Galjegisi (Galicijani), Baski, Katalonci, Aragonci, Valensijani, Andalužani, Asturijci, Kanatbrijci i drugi predstavljaju živopisnu tapiseriju naroda, jezika, kultura i različitosti zbog kojih je Španija prelepa, posebna i problematična. Zvuči paradoksalno, ali Katolička crkva je uz monarhiju jedina institucija koja ujedinjuje Španiju, i to dvostruko: one koji veruju i one koji su antiklerikalni, bez obzira na etničku, regionalnu ili jezičku pripadnost. Ko zna, možda bi i Jugoslavija opstala da su svi južnoslovenski narodi bili iste vere, kao Španci, i da su posle diktatora imali ustavnog monarha na čelu države?
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM NEDELJNIKU KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA 8. JUNA, ILI U DIGITALNOM IZDANJU DOSTUPNOM NA NSTORE.RS
